Učestvovalo je 3.014 sportista iz 46 zemalja koji su se takmičili u 14 sportova i 109 disciplina. Igre je otvorio princ Hendrik. Prvi put je utvrđen obavezni program igara: atletika, plivanje, vaterpolo i skokovi u vodu, boks, mačevanje, gimnastika, streljaštvo, rvanje grčko rimskim i slobodnim stilom, veslanje, biciklizam, jahanje, jedrenje i dizanje tegova.

Nakon tri neuspela pokušaja, Holanđani su konačno uspeli da postanu domaćini Nakon 16 godina pauze na Igrama su nastupili nemački sportisti. U Amsterdamu je po prvi put upaljen olimpijski plamen, koji je goreo tokom trajanja Igara. Baron de Kuberten je zbog bolesti propustio Igre, prvi put u dvadeseset godina.

 Žene su se takmičile po prvi put takmičile i u lakoj atletici, i pored protivljenja Pjera de Kubertena. Nemica Lina Radke-Batšauer je pobedila na 800 metara, ali je trka ostala upamćena po stanju ostalih takmičarki. Zbog toga što su neke od njih bile potpuno iscrpljene, MOK je sve do 1960. zabranjivao ženama da se takmiče u ovoj disciplini.

Pavo Nurmi je osvojio još tri medalje, dok je Džoni Vajsmiler počistio sve iz bazena, iako su velika konkurencija Amerikancima bili plivači iz Japana. Norveški princ Olaf V je postao prvi član kraljevske porodice koji je osvajao olimpijska odličja, dok je Indija započela seriju od šest uzastopnih olimpijskih pobeda u hokeju na travi. Luiđina Đavoti je sa 11 godina i 302 dana postala najmlađi osvajač medalje na Igrama ikad.