Zemlje istočne Evrope su ovih dana objavile ekonomske podatke za prvu polovinu ove godine, koji pokazuju da je deficit u tim zemljama i dalje na visokom nivou.

Prema podacima, očekuje se da će ovogodišnji budžetski deficit u Madjarskoj, Češkoj, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj činiti 4.1 odsto, 5.5 odsto, 6.6 odsto, 8 odsto i 11 odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda. Ove stope su daleko veće od 3 odsto, maksimalnog limita nivoa deficita u zemljama-članicama EU propisanog u "Paktu o stabilizaciji i pridruživanju''. Još ozbiljnija situacija je zabeležena u tri baltičke zemlje, koje su nedavno bile primorane da revidiraju ovogodišnji budžet, kako bi se smanjili troškovi i povećali prihodi od poreza.

Do nastavka privredne recesije u zemljama istočne Evrope uglavnom je dovela nemogućnost efikasnog smanjenja deficita u tim zemljama. Prema najnovijim podacima, u drugom kvartalu ove godine, osim što je u Poljskoj ostvaren rast privrede za 0.5 odsto, u svim ostalim zemljama istočne Evrope zabeležen je pad privrede veći od 4.9 odsto, a taj procenat u tri baltičke zemlje iznosio čak oko 20 odsto.

Nakon izbijanja finansijske krize, Poljska, Češka i Madjarska su se trudile da se pridruže evrozoni, kako bi pomoću stabilnosti kursa evra, smanjile sistematski rizik u njihovom finansijskom sistemu i povećale otpornost na ekonomske rizike. Svodjenje udela deficita u vrednosti BDP na ispod 3 odsto predstavlja upravo uslov neophodan za pridruživanje evrozoni. Sa ciljem ostvarenja tog cilja, zemlje istočne Evrope su počev od prošle godine, preduzele niz mera za smanjenje budžetskog deficita. Madjarska i Litvanija su izdale državne obveznice, istu meru će uskoro preduzeti i Poljska i Bugarska, u cilju nadoknade nedostatka kapitala u prometu. Pored toga, zemlje istočne Evrope sprovode restriktivnu finansijsku politiku, te u velikoj meri smanjuju troškove javnog finansiranja. Slovačka, Rumunija i Bugarska su početkom avgusta saopštile da će nastaviti sa smanjenjem troškova javnog finansiranja, te da će smanjenjem administrativnih troškova vlade, smanjiti isplate subvencija vladinim službencima, kao i prodaje nekretnina kojima raspolaže vlada, smanjiti troškove i kontrolisati deficit.

Medjutim, mere pojedinih zemalja istočne Evrope, uključujući povećanje poreza i smanjenje penzija, izazvale su veliko nezadovoljstvo gradjana. U toku ove godine su u Letoniji, Litvaniji, Češkoj i Rumuniji bile demonstracije gradjana, u znaku protesta zbog smanjenja ličnih dohodaka. Osim toga, oštra konfrontacija različitih stranaka zbog razlika u stavovima o pojedinim merama je izazvala političke oscilacije u Letoniji i Madjarskoj.

Kako svesti budžetski deficit na odredjenu meru i stimulisati rast privrede putem povećanja vladinih investicija? Ovo su teška pitanja sa kojima se trenutno suočavaju skoro sve zemlje istočne Evrope. Na kraju krajeva, radikalno poboljšanje budžetske situacije u tim zemljama ipak zavisi od potpunog oporavka njihove privrede. Ukoliko se u narednih nekoliko kvartala postepeno osvežava potrošačko tržište u zapadnoj Evropi i SAD, postojaće mogućnost da se podstiče rast izvoza istočnoevropskih zemalja i postepeno ublaži budžetska kriza u tim zemljama.