Zemlje istočne Evrope su ovih dana objavile ekonomske podatke za drugi kvartal ove godine, koji pokazuju da u drugom tromesečju nije poboljšana generalna privredna situaciji u regionu.

Prema podacima, bruto domaći proizvod u Češkoj i Slovačkoj u drugom kvartalu ove godine je pao za 4.9 odsto i 5.3 odsto u odnosu na isti period lane, vrednost BDP u Madjarskoj i Rumuniji je snižena za 7.6 odsto i 8.8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Još gora situacija je zabeležena u tri baltičke zemlje, u kojima je privreda pala za čak 20 odsto u odnosu na isti period 2008. godine. Na teritoriji centralne i istočne Evrope, rast privrede u drugom tromesečju zabeležio je samo u Poljskoj I to svega 0.5 odsto.

Za razliku od regiona istočne Evrope, privredna situacija u evrozoni je znatno bolja. Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku, pad privrede u evrozoni u drugom kvartalu ove godine je sveden na svega 0.1 odsto, što je znatno manje od predvidjanja. Još optimističnija situacija je zabeležena u dve zemlje koje predstavljaju pokretače privrede u evrozoni—Nemačkoj i Francuskoj, u kojima je ostvaren rast privrede za po 0.3 odsto u odnosu na prvi kvartal ove godine. Analitičari smatraju da su uprkos poboljšanja privredne situacije u evrozoni, do nastavka recescije u istočnoj Evropi dovela tri uzroka.

Prvo, privredna struktura u zemljama istočne Evrope je dovela do toga da njihova ekonomija u velikoj zavisnosti od zemalja zapadne Evrope. Promenom potrošačkog tržišta u zapadnoj Evropi, poboljšaće se stanje izvoza u zemljama istočne Evrope, što će dovesti do oporavka privrede u tim zemljama.

Drugo, zemlje istočne Evrope, zbog relativno malog domaćeg tržišta, u situaciji drastičnog pada izvoza, nisu u stanju da povećanjem domaće potrošnje stimulišu privredni rast. U toku ove godine je i dalje prisutna visoka stopa nezaposlenosti u mnogim istočnoevropskim zemljama. Madjarska, Rumunija i tri baltičke zemlje su sprovodjenjem restriktivne finansijske politike u velikoj meri smanjile troškove javnog finansiranja, plate zaposlenih i penzije, čime je još više ograničena domaća potražnja.

Treći uzrok je pesimistična situacija na tržištu kapitala u zemljama istočne Evrope. Nakon izbijanja finansijske krize, masovno povlačenje stranih investicija iz tog regiona je skoro dovelo do kolapsa na lokalnim berzama. Predvidja se da, pre vraćanja ogromnih stranih investicija, neće biti zabeležen trajan oporavak privrede u regionu.

Uprkos daljoj recesiji u istočnoj Evropi, mnogi analitičari, ohrabljeni neprestanim poboljšavanjem situacije u evrozoni, ipak gaje optimizam povodom perspektive oporavka privrede u zemljama istočne Evrope. Ako bude nastavljen rast privrede u Nemačkoj, koja je prvi trgovinski partner zemalja istočne Evrope, to će koristiti rastu izvoza u zemljama istočne Evrope i doprineti obnovi poverenja investitora u istočnoevropsko tržište. Sudeći po tome, analitičari smatraju da istočna Evropa neće još dugo čekati na završetak ekonomske stagnacije, naročito ako se održi stabilan rast privrede u Nemačkoj i zemljama evrozone.