Juče je u Strazburgu, u Francuskoj, održana prva plenarna sednica Evropskog parlamenta sedmog saziva. Na trodnevnom zasedanju novoizabrani parlamentarci će izabrati novog predsednika, 14 zamenika predsednika, te predsednike 20 specijalnih komisija, a razgovaraće i o radnim planovima EU u drugoj polovini godine koje su predložili predsedavajući EU Švajcarska i Evropska komisija.

Kao jedna od tri institucije EU, Evropski parlament je zadužen za zakonodavstvo, nadzor i ispitivanje, čiji se položaj, uloga i pravo na donošenje odluka postepeno proširuje. Na tek završenim izborima za Evropski parlament, izabrano je 736 parlamentalaca. Stranka umerenog i levog krila ''Evropska narodna partija'' treći put uzastopno postala najjača stranka u Evropskom parlamentu.

Izbor novog predsednika je besumnje glavna tema prve plenarne sednice parlamenta novog saziva, u kojem je kanditat Evropske narodne partije i bivši poljski premijer Jerzi Buzek osvojio najviše glasova. Prema dogovoru dveju najjačih partija u parlamentu, Buzekov mandat će trajati samo dve i po godine, a naredne dve i po godine dužnost predsednika će obavljati kanditat druge velike stranke, Partije evropskih socijalista.

Kao prvi predsednik parlamenta iz istočne Evrope u toku 51 godine postojanja EU, Buzekova pobeda na izborima je dokaz da nove članice EU imaju veću ulogu u poslovima EU u odnosu na raniji period. Ali javnost brine o jačini i održivosti njegovih odluka, s obzirom na činjenicu da mu mandat traje veoma kratko. 69-togodišnji Buzek je nakon pobede ukazao da je za njega pobeda na izborima i ponos i izazov. On je takođe naglasio da je savladanje sadašnje finansijske krize, garantovanje energetske bezbednosti kao i rešavanje pitanja migranata njegov prvi zadatak. Ulaganje napora u unapređenje realizacije strategije Lisabonskog sporazuma i razvoj EU koja treba da postane najkonkurentnija ekonomska zajednica na svetu je glavni zadatak Evropskog parlamenta.

Kad je reč o odnosima među članicama EU, Buzek smatra da je finansijska kriza napravila ''gvozdenu zavesu'' između zapadne i istočne Evrope, a Evropski parlament će se založiti za rešavanje nesuglasica između novih i starih članica EU, radi obnove privreda u celoj Evropi. Što se tiče odnosa sa svetom, Buzek je podvukao da Evropa i SAD treba da prošlost prepuste istoriji, a za budućnost treba da potpišu novi strateški sporazum o saradnji, kako bi zajedno reagovali na novonastale ekonomske zajednice, prvenstveno azijske zemlje.

Javno mnjenje ocenjuje da je glasanje za Evropski parlament novog saziva bilo rekordno po stopi izlaznosti na izbore, koja je iznosila samo 43 odsto. Analitičari smatraju da se novi parlament suočava sa privrednim opravkom Evrope, pitanjima donošenja Ustava EU, evropskim integracijama kao i drugim teškim srednjoročnim i dugoročnim pitanjima. Sve stranke u parlamentu treba da još intenzivnije sarađuju, kako bi parlament mogao da odigra efikasnu ulogu u kriznom periodu.