Od 5-tog do 3-ćeg pre naše ere u Kini je vladao period ''zaraćenih država''. Tada je u Kini postojalo nekoliko desetina kraljevina koje su medjusobno stalno ratovale. Uprkos tome ovo je bio period bujanja filozofskih misli. Mnoge kulturne pojave uključujući i mnogobrojne zanimljive idiome nastale su upravo u ovom vremenu.

U ovom tekstu ćemo vam pričati priču iz tog doba koja nosi naslov ''Hu Jia Hu Wei'', odnosno ''Lisica je opasna kada ide uz tigr--cara životinja''.

Kraljevina Ču je bila jedna od najmoćnijih država na izmaku perioda''zaraćenih država''. Car kraljevine Ču Sjuan Vang imao je veoma sposobnog generala po imenu Džao Sisju. Kada je primetio da se mnoge slabije kraljevine više boje generala Džao Sisjua nego njega lično, car Sjuan Vang je jednom upitao svoje ministre, zašto je to tako kada je Džao Sisju samo general. Ministar Jiang Ji nije direktno odgovorio na ovo pitanje, već je caru ispričao jednu priču:

Jedan gladan tigar tražio je hranu u planini. U jednoj šumici je video lisicu kako secka. Tigar je odmah zaskočio lisicu i lako je savladao. Kada je gladni tigar otvorivši čeljusti u nameri da pojede lisicu, lukava lisica je progovorila: Nemoj da misliš da si car životinja i da smeš da me pojedeš, treba da znaš da me je bog naimenovao za novog cara životinje. Ko god bi hteo da me pojede, biće strogo kažnjen. Tigar nije potpuno verovao u reči lisice, ali se ipak vajkao upitavši se zar je bog zaista izdao ovako naredjenje. Dok je mislio o tome, tigar je već pustio lisicu i nestala je njegova ranija oholosti. Lisica je znala da je tigar ipak delimično poveravao u njene reči. Uperivši kažiprst ka njušci tigra i još glasnije je rekla: "Zar mi ne veruješ?! Dobro, sada ideš za mnom, videćes kako će pobeći sve životinje kada me budu videle." Tigar je smatrao da je to dobra ideja i učinio je tako kako je rekla lisica. Nisu išli mnogo daleko, sve male životinje koje su u šumi tražile hranu odmah su pobegle videvši tigra iza lisice. Lisica je gordo pogledala tigra i sada se tigar malo pribojavao lisice, ne znajući da se male životinje u stvari boje njega a ne lisice.

Ministar jiang Ji je završio priču, a car Sjuan Vang je duboko razmislio i razumeo da se u stvari male kraljevine boje njega a ne generala Džao Sisjuja. Medjutim, general Džao Sisjuj je predvodio veliku armiju i to nikako nije bilo bezbedno za cara, te je kasnije car Sjuan Vang oslabio prava ovog generala.

Ova priča je popularna kod naroda kao idiom koji govori o onima koji se pokazuju moćnima koristeći autoriteta drugih, naime--''Hu Jia Hu Wei''.