Kina je harmonična zemalja u kojoj postoje raznovrsne kulture, a religija je jedna od njih. Budizam, taoizam, islam, katolicizam i pravoslavlje su pet religija u Kini, a taoizam je poreklom jedina kineska religija. U drugoj dekadi ovog meseca u Kini će se, u Sianu i Hong Kongu, održati medjunarodni forum taoista o Tao Te Đingu. Da bi ste se bolje upoznali sa taoizmom, naš novinar je nedavno posetio taoistički hram Baijunguan koji se nalazi u Pekingu. U današnjem programu govorićemo vam o taoizmu i životu taoista u Kini.

U drevna vremena ljudi su verovali u natprirodne sile, u zle duhove i u njihovu moć, verovali su i u boga i u djavola. Zato su se pojavile vradžbine koje su trebale oterali zlo. Filozof Lao Ce, koji je živeo u periodu Istočni Džou, pre 2500 godina, napisao je knjigu Tao Te Đing u kojoj je inicirana ideja o principu nedelanja i takvom načinu života. Lao Ce se zalagao za neuvažavanje autoriteta i dobar odnos prema drugima. U periodu Istočni Džou pre dve i po hiljade godina ljudi su sjedinili ideje Tao Te Đinga i poštovanje natprirodnih sila kao i ceremonije molitava Nebu i tako stvorili taoizam. Taoisti veruju u slobodu duha, smatraju da ljudi nakon iskušenja postižu cilj pročišćavanja duše. Lao Ce je poštovan kao tvorac taoizma, a Tao Te Đing je delo koje je osnova taoističkog učenja.

Taoistički hram Baijunguan koji se nalazi u zapadnom delu Pekinga sedište je Udruženja kineskih taoista. Ovaj hram je izgrađen u dinastiji Tang 741. godine naše ere, a nakon toga je više puta renoviran i proširivan. Iguman hrama Jin Čeng An je poreklom iz Unutrašnje Mongolije. 90-tih godina prošlog veka na svetoj taoističkoj planini Laošan u provinciji Šangdong pristupio je taoizmu. Pre toga sa taoizmom se upoznavao iz klasičnih književnih romana. O tome je rekao:

Sa taoizmom sam se najranije upoznao čitajući klasičnu kinesku književnost. U klasičnom romanu ''Neobične zabeleške iz skloništa'' opisani su taoistički monasi koji su izazvali moje veliko interesovanje. Posle toga sam pristupio taoizmu.

Taoizam se deli u dve frakcije, jedna je ćuandžen, a druga je džengji. Taoističkim monasima iz frakcije ćuandžen nije dozvoljeno da stupaju u brak, ne smeju da jedu meso i obično žive u hramu. Monasi iz frakcije džengji najčešće žive kod kuće sa porodicom i jedu meso. Taoistički monasi, kao što je Jin Čeng An, koji živi u hramu Baijunguanu pripada frakciji ćuandžen.

Posle tri godine iskušenja, Jin Čang An je obišao druge taoističke svete planine kao što su Tajšan, Vudangšan i Džangjiađe. U jesen 2000. godine stigao je u Baijunguan u Pekingu i nastavio sa svojim iskušeničkim životom. Govoreći o suštini taoizma on je istakao:

Taoizam vodi poreklo iz narodnog verovanja. To znači da je taoizam nastao uopštavanjem narodnog verovanja.

Jin Čeng An je od malena voleo slikarstvo. Posle pristupanja taoizmu najveše se bavi slikanjem boga i prirode. U Hramu Baijunguanu osim svakodenvnih iskušeničkih obaveza nastavio je sa slikarstvom. Postao je član Udruženja kineskih slikara i postigao veliki uspeh u religijskom slikarstvu.

Hramu Baijunguan ima ukupno 18 paviljona u kojima stoji desetak stupova taoističkih istorijskih prethodnika. Svakog dana Jin Čeng An i drugi monasi na vreme se okupljaju u velikom paviljnu da čitaju molitve i sviraju taoističku muziku. Jin Čeng An je novinaru rekao da sadržaj molitve obuhvata skoro sva taoistička klasična dela preko kojih monasi smiruju dušu i dublje shvataju suštinu taoističkog učenja.

Monah Lou Junčeng je rekao novinaru da su mnoge taoističke priče i legende značajan izvor umetničkog stvaralaštva u kineskoj književnosti. Na primer, u klasičnom kineskom romanu ''Hodočašće na zapad'' veći deo je povezan sa taoizmom. Mnoge novogodišnje slike popularne medju narodom i crteži za sreću takodje potiču iz taoističkih knjiga. Taoizam se tesno vezuje i sa kineskom medicinom. Mnoge teorije kineske medicine, na primer, jin i jang, pet činilaca, su takodje potiču iz klasika taoizma.

.