Pre više od 22 veka, neki čovek iz jedne od ondašnjih država koja se zvala Ču, nosio je svoju najveću dragocenost, "izvanredno urađen mač" prilikom prelaska reke čamcem.

Kad je čamac dospeo do sredine reke, čovek je toliko bio ushićen lepotom predela da nije dovoljno pazio na svoj dragoceni mač koji mu je, na njegovo zaprepašećenje i očajanje iskliznuo iz šake i pao u reku. Nesrećni vlasnik potonulog mača odmah izvadi nož iz džepa i ureza beleg na boku čamca i to na mestu sa kojeg je mač pao u vodu. Umiren vlastitom domišljatošću, čovek promrmlja: "Upravo mi je ovde ispao mač".

Čamac je u međuvremenu mirno plovio i uskoro pristao uz kej na suprotnoj obali. Bez ikakvog oklevanja, čovek skoči u reku sa mesta na kojem je ostavio beleg na čamcu i otpliva u potragu za mačem. Čudno ponašanje ovog čoveka zbunilo je ostale saputnike. Naravno, on ni posle dužeg plivanja nije uspeo da nađe mač jer je čamac bio otplovio daleko od mesta na kojem je dragocenost potonula!

Od ovde priče potiče fraza Ke Zhou Qiu Jian, što znači Tražiti izgubljeni mač obeležavajući čamac. Koristi se kao podsmeh osobama koje se kruto pridržavaju postojećih načina ponašanja. Budući da se položaj čoveka na ovom svetu, zbog promena pojavama i stvarima, neprekidno menja poput položaja čamca koji plovi rekom, svako ko se tvrdoglavo drži starih navika ne obraćajući pažnju na izmenjene okolnosti, čini isto što i čovek koji je Ke Zhou Qiu Jian, to jest Tražio izgubljeni mač obeležavajući čamac. Iako ne dočarava u potpunosti višeslojnost ovog kineskog idioma, u srpskom jeziku mu najviše odgovora izreka "Tražiti iglu u plastu sena".