U današnjoj emisiji, upoznaćemo vas sa jednim pakistanskim ekspertom za proizvodnju tepiha—Abdulom Latif Kanom.

Gospodin Latif Kan je, na poziv Kompanije za proizvodnju tepiha od vune tibetanske ovce u provinciji Ćinghai, 2005. godine došao u Kinu, i zaposlio se u toj kompaniji. On je 2007. godine, zahvaljujući istaknutom doprinosu u oblasti poboljšanja tehnologije proizvodnje, dobio Kinesku državnu nagradu za prijateljstvo—vrhunsku nagradu, koju centralna vlada dodeljuje stranim ekspertima zaposlenim u Kini. Za vreme Dana državnosti Kine, dobitnici ove nagrade imaju priliku da u Pekingu učestvuju na ceremoniji dodeljivanja nagrade i da se sastanu sa kineskim državnim rukovodiocima. Iako je prošlo već nekoliko meseci, Latif Kan s uzbudjenjem govori o dobijanju nagrade:

Moji ukućani i svi iz mog rodnog kraja se raduju mom dobijanju ovako važne nagrade. Pakistan i Kina su bliski prijatelji. Mislim da ovo nije isključivo moja lična nagrada, već da pripada i svima onima koji su mi pružili veliku pomoć u radu i u životu. Latif Kanove kineske kolege se dive njegovoj predanosti poslu. Njegov kolega i prijatelj, gospodin Sing Kežong je rekao da je Latif Kan, u procesu uvodjenja novog proizvoda, skoro sam učestvovao u svim karikama, te je svoja iskustva i teknike sa velikom predanošću preneo drugim kolegama.

Veoma je predan poslu. Prenosi nam svo svoje znanje. Zahvaljujući njegovoj pomoći, savladali smo mnogobrojne tehničke teškoće.

Pod Latif Kanovim vodstvom, Kompanija za proizdvonju tepiha od vune tibetanske ovce u provinciji Ćinghai, do sada je dobila šest kineskih državnih patenata za tehnologiju. Jedna od patentiranih tehnika je osvojila prvu Državna nagradu za tehničko-tehnološki patent i drugu Državnu nagradu za naučno-tehnološko dostignuće.

Govoreći o životu u Kini,Latif Kan je rekao da je Ćinghai provincija na visoravni. Ovdašnjoj klimi se nije prilagodilo odmah po dolasku, ali se ubrzo navikao i zavoleo ovu provinciju.

On je kazao da je obišao mnoga divna mesta u provinciji. Jako voli ovadašnje prirodne lepote, a naročito jezero Ćinghai. ''Mirno jezero je poput čistog ogledala, u kome se ogledaju plavetno nebo, beli oblaci i nepregledne planine. Na livadama kraj jezera cveta raznobojno cveće, a po njima lagano šetaju stada ovaca''. Ovdašnje prirodne lepote, kako on kaže, još su lepše nego na slikama. Naravno, najviše voli svoje ovdašnje kineske prijatelje. Zapošljavanje u Kini je jedan od mojih najmudrijih izbora u životu, rekao je Latif Kan.

Bio sam u sedam zemalja. Na kraju sam došao u Kinu, Kinezi su vrlo gostoljubivi, prijateljski nastrojeni prema drugima i željni da uče. Zahvaljujući tome, ovdašnji život je u izvesnom smislu sličan životu u mojoj domovini. Gradjani u Ćinghaiju su izvanredno ljubazni, prijateljski komuniciraju sa strancima. Oni su zaista vrlo dobri, to su moja prava osećanja od srca.

U toku trogodišnjeg boravka u Kini, Latif Kan je bio svedok brzog razvoja Ćinghaija. Naveo je jedan primer:

Aerodrom Sining je bio veoma skroman kada sam stigao 2005. godine. Tada na njemu nije bilo ni eskalatora, pa je trebalo da pešice idem do terminala. Aerodrom je sada mnogo lepši nego ranije. Pored toga, provincija Ćinghai se takdoje puno primenila u poslednje tri godine, a koncepcija ovdašnjih stanovnika postala je mnogo otvorenija.

Uprkos udobnom životu, gospodin Latif Kan, kao i većina stranaca koji rade u Kini, ipak oseća usamljenost. Nedostaju mu ukućani. Rekao nam je da je njegova žena veoma lepa, a četvoro dece su preslatki mališani. U oktobru prošle godine, njegova žena i deca su došli u posetu, kada je dobio nagradu.

Moj otac već ima 102 godine, živi u Pakistanu. Ponekad mi strašno nedostaju moj otac, žena i deca. Takodje, ne mogu da napustim svoj posao u Kini. Ukoliko bude moguće, planiram da svoju porodicu doselim u Kinu, tada bismo mogli da živimo zajedno.