Ukoliko se na ovaj ili onaj način bavite jezikom i pisanjem, sigurno ste svesni toga da ima više od stotinu načina na koje se može pohvaliti izuzetno dobar tekst. Urednici mogu da ga objave na istaknutom mestu u novinama ili časoposu i to sa upadljivim naslovom, kritičari mogu da napregnu mozak i presete se najlaskacijih reči u maternjem jeziku, izdavači mogu od njega da naprave bestseler, i tako dalje. Međutim, u Kini ljudi pre svega odaju priznanje odličnom tekstu tako što citiraju popularnu frazu Luo Yang Zhi Gui, što znači Cena papira skače u Luojangu, ili sasvim doslovno ''Papir je skup u Luojangu''.

Ova fraza je prvi put upotrebljena kao pohvala delu pod naslovom San Du Fu, što znači Fu o tri prestonice. Fu je bila omiljena književna forma drevnih kineskih spisatelja, neka vrsta deskriptivne proze prošarane stihovima. Fu o tri prestonice napisao je Zuo Si, koji je živeo za vreme loze Zapadni Đin, dakle u vreme između 265. i 316. godine.

Zuo Si je inače bio izuzetno ružan čovek i uz to mucavac, ali je pisao odličnu prozu, a naročito je bio zapažen po književnoj formi fu. Jednom je preveo čitavnih godinu dana pišući tekst pod naslovom Qi Jing Du Fu, što u prevodu znači Fu o prestonici države Ći. Trud mu očigledno nije bio uzaludan, jer je upravo zahvaljujući ovom tekstu stekao reputaciju prvorazrednog pisac.

Ohrabren ovim uspehom, Zuo Si odluči da napiše duži rad pod naslovom San Du Fu, to jest Fu o tri prestonice, u kojem bi opisao istoriju, kulturu, ljude, događaje i običaje u sve tri prestonice kratkovekog perioda poznatog kao San Guo, to jest Tri kraljevstva. Činile su ga državne Vei, Šu Han i Vu. To doba je potrajalo svega 60 godina, od 220. do 280. U želji da stvori pravi književni biser, Zuo Si preleže na posao, prevodeći mnogo vremena u istraživanju i ulažući mnogo truda u doterivanje teksta. Uspeo je čak da dobije posao bibliotikara u Luojangu, prestonici Zapadnog Đina, kako bi imao pristupa retkim istorijskim podacima i knjigama.

Radeći marljivo na svakoj rečenici svoje proze, Zuo Si je uspeo da završi svoje kapitalno delo ''Fu o tri prestonice'' tek za deset godina! Bilo je to sjajno delo koje je odmah izazvalo veliko uzbuđenje u spisateljskim krugovima. Lu Đi, slavni pisac tog doba, nije inače mnogo uvažavao Zuo Sija, ali je nakon čitanja dela počeo da lupa po stolu u znak odobravanja i uzvikuje "Bravo, bravo!". Ostali poznati pisaci otimali su se o čast da napišu predgovor za delo. Delo je ubrzo postalo toliko popularno da su gotovo svi zvaničnici poslali svoje ljude da čekaju u redu pred papirnicama, kako bi nabavili hartiju za kopiranje, tačnije za prepisivanje knjige.

Pošto su zalihe papira bile pri knaju, a potražnja nesmanjena, predavci su nekoliko puta podizali cenu. Tako je nastala fraza Luo Yang Zhi Gui, to jest Cena papira skače u Lojangu, besumnje lepa dopuna terminologiji pohvale dobrom pisanju!