Krajem 2008 godine, u kineskom državnom pozorištu u Pekingu je održana muzička sedmica međunarodnih folklornih pesma. Tada je 38 folklornih ansamabla iz 24 zemlje i područja, sa oko hiljadu pevača prikazalo 48 koncerta i nastupa folklornih pesma. Književna federacija kineske provincije Điangsji je tokom muzičke sedmice održala veliki koncert folklornih pesma pod naslovom Balada Gan. Ove lepe folklorne pesme ispunjene su iskrenom i neposrednom narodnom osećajnošću. Pekinška publika je uživala u folklornoj muzici.

„Zlatno cveće voća u cvatu . Cela planina je pod voćem u cvatu Nebo se plavi, a vode su bistre. Miris pirinča dopire svugde." To je uvertira koncerta Balada na reci i pesma na jezeru. Ženski glas predvodi pevanje. Lepa i lirska melodija oslikava prizor dobrodušnih i jednostvnih Điangsjižana, koji vole svoj zavičaj i marljivo rade.

Provincija Điangsji se nalazi u središnjem delu Kine. Zovu je i „Gan" jer je Gan najduža reka u ovoj provinciji. Od drevnih vremena, Điangsji je bogat rudama i književnicima, a folklorna muzika u Điangsjiju je izuzetno sadržajna.

Za očuvanje nasledja, širenje điangsjiskih folklornih pesma i zaštitu nematerijalne kulturne baštine, Književna federacija provincije Điangsji je organizirala ovaj veliki koncert Balada Gan. Izvođači su izabrali i adaptirali 12 najtipičnijih điangsjiskih folklornih pesma. Živahni i lepi tekstovi, te milozvučne note odražavaju điangsjisku istoriju, kulturu, folklor i život naroda.

Glavni režiser Balade Gan Džao Sjiaojuan je rekao da je ideja stvarenja, na osnovu izvornih folklornih pesma, moderne muzike, u cilju reflektovanja specijalnog tradicionalnog folklora i kulture Điangsjija. Džao Sjiaojuan je rekao:

„Saželi smo dela, nismo se potpuno pridržavali standarda izvornog pevanja. Nakon analize, odredili smo temu. U obradi nije bila važna samo milozvučnost muzike, nego da kroz folklornu muziku ljudi mogu osetiti emociju Điangsjižanina, ljubav prema zavičaju i potragu za lepim životom."

Muško horsko pevanje Bik u proleće govori o muškarcima u điangsjiskim selima, kako marljivo rade u proleće.

Džao Sjiaojuan je rekao da je tema koncerta folklor, ali da se tradicionalni elementi folklorne pesme kombinuju sa modernim načinima stvaranja. Forme pevanja su horsko i solo, i pokazuju životni san i radost Điangsjižanina.

Drugi deo koncerta govori o drevnim običajima venčanja u Điangsjiju. Pesma Plač udavanja oslikava emociju između majke i kćeri, kad se kćer udaje. U prikazu, jedna pevačica je izvodi ulogu majke i kćeri, potpuno prikazavši zabrinutost i tugu obe strane.

Zamenik šefa điangsjiske muzičke federacije Sjong Vei je jedan od muzičkih tvoraca ovog koncerta. On smatra da razvoj folklorne pesme treba da bude u skladu sa objektivnim zahtevima razvoja modernog društva, takođe u skladu sa neizbežnim pravilima života i razvoja. Folklorna muzika neće biti sadržajna i bogata bez transformacije. Stil koji je između folklornog i modernog je budući pravac muzičkog stvaranja. Sjong Vei je rekao:

„Suočili smo se sa ključnim pitanjem, kakav treba da bude stil pesme. Konačno smo odlučili da folklorna pesma treba da razvija nasledje. Stvaranje po ovom principu će doprineti razvoju folklornih pesma. Ako samo sačuvamo folklorne pesme, one će teško slediti moderni razvoj. Stoga je naš princip razvoj nasledja i inovacija u razvoju."

Tema trećeg dela koncerta je o književnosti, kulturi i obrazovanju. Na primer, u solo pevanju Pesma bubnjara se koriste i note điangsjiske drame i balade. Melodija je nežna, sa posebnim šarmom žene. Tačno oblikuje sliku majke. Tekstopisci pesme nas podsećaju na briljantnu istoriju Điangsji-a, čiji narod poštuje obrazovanost i pravednost.

Četvrti deo koncerta pokazuje bogati folklor slavlja nove godine. Pesma Gledamo fenjere tokom praznika fenjera se odražava da je i država u prosperitetu i narod u miru, ljudi veselo slave praznik fenjera.

U pesmi se peva:" Sene crvenih sveća su crvene. Fenjeri Praznika fenjera su brojni. Gledajte, deset, sto, hiljadu fenjera. Još je jedan početak proleća."