Uveče 11. septembra, Kineski invalidaski ansambl u Pekingu je izveo spektakularan ples, Peto delo Moj San. Umetnici su divnim pevanjem i strastvenim plesom poveli gledaoce u „njihov san", da nađu suštinu i vrednost života.

Prvi ples je Budistički bog sa hiljadu ruku. U orijetalnoj kulturi, budistički bog sa hiljadu ruku je simbol milosrđa. U ovom plesu, iako 21 gluvonemi plesač ne može da čuje muzičku pratnju, ipak odlično sarađuje jedinstvenim jezikom gestikulacije. Dočaravaju blagost budističkog boga sa hiljadu ruku lepim pokretima i impresivnim plesom. Zlatna nošnja i zlatna svetlost osvetljavaju nasmejano lice svakoga plesača, a takođe svetle i njihova dobra srca. Gledaoci su uživali u brilijantnoj atmosferi.

Kineski invalidski ansambl kreirao je Moj san 2000. godine. Sada je već postao klasično delo, poznato i u Kini i u inostranstvu. Od 2002. godine, Kineski invalidski ansambl je neprekidno inovirao i stvorio drugi, treći i četvrti deo Mog sna. Ova klasična dela su dobila visoke ocene. Peti deo Mog sna je grandiozan i spektakularan program za ovogodišnju pekinšku Olimpijadu i Paraolimpijadu. Ukupno ima 18 programa, uključujući muziku, ples, plesnu operu, pekinšku operu, klasičnu operu i druge vrste umetnosti. Ovi programi svestrano pokazuju talent i sposobnost kineskih invalidskih umetnika.

Pesmu Šifra života peva Zumulanti, koja je invalidska pevačica. Ova pesma je novi deo Mog sna. Pevačica emocionalnim pevanjem govori o dobroti Budističkog boga sa hiljadu ruku i suštini života.

Treća pesma se zove Idemo da uživamo u proleću. Na sceni je i 11 slepe dece. Noseći raznobojne nošnje, izlaze na scenu držeći se za konopac. Oni osluškuju, mirišu, a ponekad i dodiraju. Osećaju tapao prolećni vetar i prolećno sunce u svojoj mašti, smeju se i uživaju u prolećnoj lepoti. Gledaoci su veoma dirnuti optimizmom slepe dece. Izražavaju poštovanje dugotrajnim i burnim aplauzom.

Peti deo Mog sna je sadržajniji od prošla četiri. Ne samo da je usavršen izvorni klasičan ples Budistički bog sa hiljadu ruku i Idemo da uživamo u proleću, nego su uvedene i neke novine, npr, Zmajev ples, pekinška opera Raskrčće, koju izvode gluvi, tako da delo ima romantičan, nacionalni stil bogat orijentalnim šarmom.

Pekinška opera je srž kineske kulture. Raskršće je najznačajnija borbena opera pekinške škole. Dva gluva glumca izvode jednu borbu uz pratnju muzike i uz pomoć slepih glumaca. Oni glume zanimljivim jezikom tela, odličnom veštinom i šaljivom mimikom. Gluvi i slepi glumci dobro sarađuju i pomažu se. To je novi način programa.

Kineski invalidski ansambl je osnovan 1987. godine. Za 21 u godinu, ansambl je gostovao u više od 60 zemalja, susreli su sa više od 30 rukovodilaca i lidera vlada. Nazvan je „Izaslanikom lepote i prijateljstva" i „predstavnikom 600 miliona invalida širom sveta". Povodom pekinške Paraolimpijade, peto delo Mog sna ističe internacionalizam, specijalno su dodati latinski ples, engleska pesma Ne plači za mnom i odlomak muzičke opere Fantom. Tipično orijetalno stvaralaštvo i raznovrsne svetske kulture, gledaocima pokazuju izvanrednu umetničku lepotu.

Muzičku operu Fantom pevaju invalidska pevačica Džang Điahuan i slepi pevač Jang Haitao, na engleskom jeziku. Glasovi su im prozirni i lepi, vode nas u čudesan muzički svet.

Hor Svet je jedna porodica pevaju svi učesnici. Pevaju ovako: Čujemo zov. Budimo zajedno. Mi smo jedna porodica. Ljubav može da promeni sve Svet je jedna porodica. Ti i ja stvaramo lepši svet.