Nedavno u kineskom državnom pozorištu je održan simfonijski koncert Mačka koja pleše valcer. Ovaj koncert je dobio visoku ocenu gledaoca.

Kompozicija Mačka koja pleše valcer je komponovao američki kompozitor Liroj Anderson. Inspirisan svojim ljubimcem. Ova muzika dočarava mačkinu umiljatost, eleganciju, nežno mijaukanje. Visoki alt violine imitira mijaukanje, veoma živo. Donosi sliku mačke koja kao ljupka dama koja pleše na banketu.

Dirigent koncerta je Džu Jibing, profesor orkestracije i dekan za violončelo na kineskom centralnom muzičkom fakultetu. Kineski omladinski simfonijski ansambl ovog fakulteta izvodi delo. Sva muzika na koncertu su Liroj Andersonovi kratki opusi. Ovi živi opusi nisu vrlo ozbiljni kao klasična muzika u tradicionalnom smislu, nego su pristupačni, zato nema barijere između muzike i slušaoca. Profesor Džu Jibing se nadao da će posetioci koncerta uživati u šarmu klasične muzike. On je rekao:„ Ne postoji otmena i prosta muzika. Samo postoji muzika koja dira ili ne. Ako muzika dira, onda je dobra. Nadam se da današnji koncert može izazvati reakciju gledaoca. Na koncertu, oni saznaju da je u stvari, klasična muzika oko nas. Lepa i dirljiva muzika je uvek oko nas."

Kompozicija Praznik trampetaša je Andersonovo reprezentativno delo. Ono svestrano odražava karakter trumpeta. Ritam je vrlo brz i opušten, zvuči kao da nekoliko veselih trampetaša improvizuje povodom praznika. Odiše prazničnom atmosferom.

Anderson je američki kompozitor i dirigent lake muzike. Rođen je u 1908 god. Učio je klavir od svoje 10 godina. Upisao se na muzički fakultet Harvard univerziteta. Studirao je harmoniju i komponovanje. Posle diplomiranja, odnosno 1929 god, Anderson je bio dirigent i muzički direktor orkestra Harvard univerziteta i dalje je studirao. Za godinu dana dobio je diplomu postdiplomca, a nakon toga, je nastavio da se bavi komponovanjem.

Od 1950 god, Anderson je počeo da diriguje svojim orkestrom i napravio je prvi album. Stvorio je mnoga dela. Dobar znalac je u stvaranju lakih orkestarskih kratkih opusa. Njegova dela su živa i pitka, a sadržaj pristupačan. Zato se vrlo dopada slušaocima. U 1952 godini, Anderson je izdao poznati Plavi tango, koji je postao „zlatan album", prodat u više od milion primeraka. Ovim albumom se proslavio. Ova kompozicija je čuvena u celom svetu, svugde se može čuti ova elegantna i šarmantna melodija.

Na ovom koncertu su izvedena 17 dela: Plavi tango, Praznik trampetaša, Zaboravljeni san, Mačka koja pleše valcer, Pisaća mašina, Skije i druge kompozicije. Ovaj živi kratki opus je prvi put sviran u Kini.

Džu Jibing je zahvalio profesorima kineskoga muzičkog fakulteta, koji su specijalno kupili note u Americi. Zahvaljujući tome, koncert je uspešno održan. Džu Jibing je rekao:„ Vrlo je bilo teško odlučiti šta izvoditi. Otprilike trećinu nota smo dobili samo dve nedelje pre koncerta. Profesori našeg fakulteta su vrlo umorni. Oni su bili ljubazni da mi pomognu da rezervišem note, hitno i direktno su dopremljene sa carine na fakultet. Taj čas je bio jako uzbudljiv kad smo napokon dobili note."

Pisaća mašina je još jedna nezaboravna poznata melodija. Koriste se realni zvukovi tastature. Naizmenice se imitiraju zvukovi tastature u kancelariji. Za koncert, Džu Jibing je specijalno našao jednu staru pisaću mašinu. Zanimljiv ritam pisaće mašine dobro je kombinovao sa sviranjem orkestra, što je zadivilo gledaoce.

Izvodjači koncerta su članovi kineskog omladinskog ansambla, koji se sastoji od izvrsnih studenata kineskoga centralnog fakulteta. Ovaj vrhunski omladinski ansambl već je saradjivao sa mnogim domaćim i stranim muzičarima na koncertima, često ima programe na kineskim univerzitetima. Populariše simfoniju. Glavni repertoar ansambla su reprezentativna dela poznatih kompozitora od klasičnog, romantičnog do modernog razdoblja, takođe je više puta izvodio predprograme simfonijskih dela kineskih modernih kompozitora. Dirigent Džu Jibing je visoko ocenio ovaj koncert ansambla:„ Od početka koncerta, nisam dirigovao studentima, nego umetnicima. Ne može se razlikovati umetnost prema godinama. Umetnici nam donose zvezdane trenutke, sreću, dubok smisao i slobodu. Međutim, pre svega, mi moramo imati osećaj za ove stvari, a onda ih prenositi gledaocima. Ove kompozicije su veliki izazov za mlade izvodjače našeg fakulteta."

Na koncertu, posebnom omladinskom živošću, veštinom sviranja, osećajnošću i dubokim razumevanjem za dela osvojili su srca posetilaca. Kad su svirali Andersonove Skije, atmosfera je kuliminirala.

Ova kompozicija Skije se može čuti o Božiću svake godine, ali nije kompozovana za Božić. Anderson ju je stvorio u julu, maštajući o zimi. Posle je neko napisao i tekst za nju.