Sinđiang će zauvek biti u mom srcu. Što sam dalje od njega, više ga volim i mislim da je lepši. Tamo su moji najrođeniji, tamo sam provela detinjstvo.

Ove iskrene, nežne reči rekla nam je mlada pevačica Meng Jinhui, profesor Konzervatorijuma u Šangaju. Meng Jinhui je rodjena i odrasla u Singđiangu. Sada, kada je daleko od rodnog kraja, često je muči nostalgija. Samostalni album izdala je 2004. godine, a album nosi naziv „Luobupo". Poslušajte pesmu sa ovog albuma „Proleće u Kašiju". Tekst pesme glasi: Obišla sam planinu Tianšan i videla da je proleće u Kašiju najlepše. Nikada neću zaboraviti tamošnje proleće , tamo je moj rodni kraj, koji uvek ostaje deo mog sna.

Kaši se nalazi u jugozapadnom delu Singđianga, na zapadnoj granici. Upravo tu, u zavičaju pesama i igara, odrasla je Meng Jinhui.  

Sada slušate pesmu „ Luozlan" sa istog albuma. U pesmi se kaže: ''Nežni zvuci dutara dozivaju Luozlan. Bez reči narodne pesme Luozlan, dutar biva beoma usamljen''. Ovim poređenjem često se momak udvara devojci u koju je zaljubljen.

Meng Jinhui je od detinjih dana želela da postane pevačica, ali po završetku srednje škole počela je da radi pri vojsci kao medicinski radnik. Od 1988. godine, uz pomoć profesora Li Siaoćin, profesora Muzičke akademije iz Sinđianga, počela je da uči vokalnu muziku. Posle dve godine upisala je Konzervatorijum u Šangaju. Tada je sa suzama u očima rekla: ''Sve mogu da napustim, ali pevanje ne''.

Na Konzervatorijumu Meng Jinhui je marljivo studirala. Bilo joj je jasno da, ukoliko želi da dorbro peva narodne pesme iz Sinđianga, najpre mora da dobro nauči istoriju Sinđianga.

Sada slušate pesmu „Guizi'' koja vam priča priču o mističnoj državi Guizi. Za neupućene, Guizi je naziv države koja je postojala u doba drevne Kine, a koja je zauzimala teritoriju današnjeg Sinđianga. Budistička kamena pećina koja se nalazi tamo ima dugačku istoriju i jedna je od budističkih svetinja.  

Konzervatorijum u Šangaju Meng Jinhui je sa odličnim uspehom završila 1995. godine i počela da radi kao profesor. U toku višegodišnjeg rada postala je svesna da je nacionalna muzika u Singđoangu veoma privlačna za uho, pa je nastojala da svojim izvodjenjem proširi singđianšku muziku.

Meng Jinhui, poreklom iz Singđianga, 13 godina svog života provela je u Šangaju. Pre nekoliko godina, 2003. upoznala je Điang Jimina, Šangajca koji je u Singđiangu proveo više od 25 godina. On se bavi komponovanjem nacionalne muzike iz Singđianga. Da bi ostvarili zajedničke snove počeli su da sarađuju i rezultat toga je album pod naslovom „Luobupo". U svakoj pesmi koja se nalazi na albumu govori se o ljubavi prema zavičaju i pesme o srećnom detinjstvu.

Zhvaljujući uticaju nacionalne kulture i muzike iz severozapadnog deka Kine, Meng Jinhui na specifičan način poima pevanje pesama iz Sinđianga. Njene pesme odišu snažnim nacionalnim korolitom, a istovremeno i umetničkim vrednostima novog vremena.

Na samom kraju poslušajte naslovnu pesmu „Luobupo''.

Luobupo je reka koja se nalazi na severoistoku sreza Žoućiang u Unutrašnjoj Mongoliji. To je druga po veličini reka u kontinentalnom delu Kine, koja je bila značajna saobraćajnica na Putu svile, u istočnom delu kotline Tarim.