Moram priznati da sportskog idola nemam jos od vremena kad su Divac I Djordjevic zarili I palili kosarkaskim dvoranama sirom sveta. Nekako mi se cinilo da je moja zarka ljubav prema sportu splasnula I da se vise nece razbuktati. A onda sam upoznala jednog mladog strelca, Damira Mikeca, zaljubljenika u sport I u sve ono sto ga okruzuje. Svojom iskrenoscu i sarmom ucinio je da se moje misli ponovo vrate sportskim zbivanjima. Poslusajte zasto.

Takmicenje je zavrseno, kako je bilo I u kojim disciplinama ste se takmicili?

-Takmicio sam se u disciplinama malokalibarski pistolj, to je pistolj slobodnog izbora na 50 m na otvorenom I na 10 m vazdusni pistolj.

Sigurno je bilo mnogo uzbudljivo?

-Naravno, to je jedno veliko iskustvo, potpuno drugacije od drugih. Imam iza sebe odredjeno iskustvo koliko sam mogao da sakupim za 24 godine, sa svetskih kupova, sa evropskih prvenstvava, sa dva svetska prvenstva, nisam ovde dosao kao laik, ali je na kraju ispalo tako, jer biti na Olimpijskim igrama I stati na vatrenu liniju je da ti se oduzmu noge. Svasta ti se vrti po glavi, brines o svakom detalju da bude sve savrseno. Imao sam veliku tremu prvo pucanje, drugo je bilo lakse jer sam znao sta me ceka. To je za mene jedno novo, znacajno iskustvo.

S obzirom da su ovo prve OI na kojima ucestvujete, kako Vam se sve cini?

-Ovo je jedan predivan osecaj. Svi sportisti su ovde, iz celog sveta, iz nase zemlje, svi oni koje ste I Vi I ja gledali na televiziji, neke sam znao od ranije, neke nisam. Dozivljavao sam ih drugacije, a sada vidim da su to sve super drugovi. Otprilike sam znao sta me ocekuje, kakva je atmosfera, jer ceo boravak ovde, meni barem, daje jedan osecaj koji je non-stop tu, koji sam dozivljavao I pre puta kad sam bio na Mediteranskin igrama I na Univerzijadi u Bankoku. Slicno je, iako ne moze nista da se poredi sa Olimpijskim igrama, ali su I na tim takmicenjima zastupljeni svi sportovi iz svih zemalja, tako da sam I pre svega ovoga mogao da osetim slicnu atmosferu, ali ovo je stvarno prelepo.

Od naseg streljastva je puno ocekivano na ovim OI, jeste li vi, strelci, zadovoljni postignutim?

- Imali smo do sada cetiri finala, nadam se da cemo ih imati jos, imamo jos dva nastupa sutra. Niko nam ovako nesto nije prognozirao, jer uci u finale na OI je ogroman uspeh, a mi imamo cetiri finala. Ja licno nisam zadovoljan, jer od sebe uvek trazim vise, trazim mamksimum jer znam da, ne samo ja nego svi, vredimo za medalju. E, sad sve zavisi od toga kako se sklope sve stvari, bioritam tog dana I million drugih stvarcica koje znace. Prognozirali su nam dva-tri finala, mi vec imamo cetiri, ali bez medalje. Meni je popravljen plasman za jedno mesto jer je jedan pao na dopingu. Ocekivali sam vise jer smo od ''88. godine uzimali medalje konstantno, Seul, Barcelona, Atlanta, Sidnej I Atina, ocekivali smo medalju I eventualno ulazak u jos neko finale, ali sta je tu je. Nadam se da ce Pletikosic I Milosavljeva uspeti u naredna dva nastupa.

Kakvi su uslovi u Olimpijskom selu, nedostaje li nekome nesto, ima li zalbi?

-Ma ne, svi smo jedna porodica, u istom stanu, svako ima svoju sobu, sve odlicno funkcionise ne samo medju nama, nego I medju svim drugim sportistima. Taj osecaj ne moze da se opise, druzenja, poznanstva, sve je lepo. Evo, sad nam je Cavic doneo medalju, svi smo se skupili, slikali sa njim, nadamo se da ce Nole danas da uzme bronzu, svi funkcionisemo kao jedna velika porodica. A kad sam tek dosao u Olimpijsko selo ja sam se odusevio. Veliko je, uradjeno sa stilom, ima puno zelenila, ma prelepo. Pitao sam I druge I svi su odusevljeni I Selom I organizacijom I Igrama, otvaranjem, svim. Ovo nase streliste ja zovem ''svemirski brod''. Ogromno je a uslovi su savrseni. Sta reci kad na 50 m pucam na prvom spratu, pa se popnem liftom na treci I pucam na 10 m. Ne verujem da ce se vise negde izgraditi takav objekat.

Imajuci u vidu da su ovo prve Olimpijske igre na kojima ucestvujete, kako je izgledao trenutak kad ste izasli na stadion ''Pticje gnezdo''?

-Vladalo je veliko uzbudjenje, stajali smo u jednom hodniku koji vodi prema atletskoj stazi I trebali smo da se poredjamo po sest u vrstu. Nasa Sneza, sef misije je krenula da nas poredja I uspela je u prvom redu. Ja se okrenem I pogledam iza sebe,kad vidim ljude sa kamerama I fotoaparatima, koji ne mogu da se suzdrze da stoje mirno. To je jedan prelep osecaj, izlaziti da te gleda ceo svet. U tom trenutku sam zvao tatu I masem mu I pricam sa njim, a srce hoce da iskoci. Jasna je nosila zastavu, obisli smo jedan krug I onda poceli da se slikamo. Ja non-stop pricam kako ne verujem da sam tu, kako je sve lepo. Najavljeno je bilo da ce na ceremoniji otvaranja biti neko iznenadjenje, nije nam bilo jasno kako ce da zapale baklju jer je stvarno bilo visoko. I kad je, videli smo svi, covek poleteo, e, onda sam I ja hteo da placem (smeh). Sa Jasnom (Sekaric) sam prokomentariosao: ''Pa, ovo je savrseno!'' Imam fotografiju koja govori vise od hiljadu reci.

Sa kakvim utiscima cete se vratiti iz Pekinga u Beograd?

- Sad znam sta me ceka I trudicu se da osvojim olimpijsku normu, jer to je jako tesko kod nas. Imamo cetiri svetska kupa godisnje I samo prvi uzima mesto za Oi. Na evropskom prvenstvu imamo tri mesta, tako da ce biti tesko. Ovo mi je bilo jedno veliko iskustvo, sve sam to zapisao jer covek lako zaboravi, ali sam siguran da ovaj osecaj necu zaboraviti. Posle ovog takmicenja sve ce mi biti lakse, jer su me svi spremali sta me ceka, Jasni Sekaric je ovo bila sesta Olimpijada, govorila mi je da je ovo takmicenje kao I svako drugo, ali je drugacije dok to covek ne dozivi. Sve je bilo dobro na treninzima, ali kad sam na takmicenju stao na vatrenu liniju = noge su mi se paralisale, ali sam taj dan bio blizu finala. Taj kraj meca sam bas upropastio, pravio sam greske koje nisam video, izgubio sam finale za krug sto je jako malo, a da je ta serija bila normalna kao sto inace pucam borio bi se za medalju. Taj dan sam prvi put plakao zbog streljastva. Bilo mi je jako tesko, svi su me tesili, ali mi je bilo jako zao. Posle sam imao jos jednu disciplinu I tu sam uspeo da udjem u finale I da ostavim traga. Srecan sam, ali opet, mozda sam mogao da uzmem medalju. Mozda je to previse sto ja trazim od prvih olimpijskih igara, ali takav sam, uvek trazim maksimum od sebe.U svakom slucaju vracam se sa prelepim utiscima.

Kako se Peking dozivljava iz Olimpijskog sela? Koliko vi uopste imate prilike da vidite nesto u ovom gradu?

- Mi smo vec ovde bili u aprilu, jer pravila Svetske streljacke federacije nalazu da pred svaku Olimpijadu imamo predolimpijski turnir u gradu domacinu na olimpijskom borilistu. Tada je sve bilo drugacije, sve je bilo u fazi priprema, ali sam tada uspeo da obidjem Kineski zid, Tian An Men, Zabranjeni grad I mnoga druga mesta, tako da sam sad mogao da se prepustim Selu I druzenju. Ipak, nisam odoleo da ponovo ne odem na Kineski zid.

Ovome mladicu od sveg srca zelim da se sa sledecih Olimpijskih igara vrati sa barem jednom zlatnom medaljom. Nakon razgovora sa njim, sigurna sam da Jasna Sekaric ima dostojnog naslednika u streljastvu koji ce radovati ljubitelje sporta u Srbiji.