Kineski i strani sturčnjaci za ljudska prava, koji u Pekingu prisustvuju prvom ''Pekinškom forumu o ljudskim pravima'', izneli su mišljenja da pojedine zapadne zemlje napadaju Kinu, izgovarajući se takozvanim ''pitanjem ljudskih prava na Tibetu'', što u suštiti predstavlja mešanje u unutrašnje poslove Kine.

Zamenik rektora Kineskog centralnog nacionalnog univerziteta Šesrab Njima je izjavio, da antikineske snage na Zapadu poklanjaju veliku pažnju pitanju ljudskih prava na Tibetu, isključivo zbog pokušaja ostvarenja njihovih hegemonističkih ciljeva. Takozvano ''pitanje ljudskih prava na Tibetu'', koje su one iznele, u suštini je traženje ''ostvarenja nezavisnosti Tibeta''.

Šef istraživačkog centra za političku alternativu u Nju Delhiju u Indiji Mohan Gurusvami je prošle godine turistički boravio nedelju dana na Tibetu. On je rekao da se lično uverio u njegov brzi razvoj i da je tamošnji narod zadovoljan standardom svog života.

Šef katedre za medjunarodno pravo pri Ruskom univerzitetu za narodno prijalteljstvo Aslan Abašidže je podvukao, da su poslovi Tibeta unutrašnji poslovi Kine. Oni koji ne poznaju istoriju Tibeta, nisu kvalifikovani ni da komentarišu poslove Tibeta.

Glavni urednik indijskog Lista ''Hindu'' Rahim-han Lamo je ukazao da će, svi napori za privredni razvoj, poštovanje tibetskog jezika, kulture i religije i Ustavnu autonomiju tibetanskog naroda, sigurno omogućiti ostvarenje svestranog razvoja Tibeta, u procesu realizacije prosperiteta Kine.