U pesmi se kaže: Kako je plava ova reka,kako je zelen ovaj travnjak,ovde je rodni kraj svih Davora,ovde je rodni kraj stočarskih pesama.

Nacionalnost Davor je jedna od nacionalnih manjina koja živi na severu Kine. Njeni pripadnici uglavnom žive u provinciji Hejlongđiang i Unutrašnjoj Mongoliji, a jedan manji deo u Singjangu,na severo-zapadu Kine. Pripadnici davorske narodnosti vekovima žive kao nomadi i imaju mnoštvo narodnih igara i pesama.Čujmo pesmu «Najije» u interpretaciji pevačice ove nacionalnosti Ulan Toja. Pesma dočarava iskrenu ljubav mladića i devojke. Tekst pesme glasi ovako:Zlaćano sunce obasjava zavičaj, prelepi momak na konju jaše,rumena djeva ruse kose češlja i sprema se za susret sa voljenim.

Na redu je pesma «Laste» sa ovog albuma. U njoj se izražava nostalgija pripadnika davorske nacionalnosti za rodnim krajem.U pesmi se kaže: Počeo je da duva hladni jesenji vetar, laste nastanjene u mojoj kući odletele su u dalek svet. Davorci koji žive daleko od kuće iz dubine duše pate za njom.

Pripadnici davorske narodnosti veoma vole pesme i igre. Imaju svoj jezik, ali nemaju pismo. Njihova tradicija kao i njihove pesme su se usmeno prenosile sa kolena na koleno. Čujte sada pesmu «Očev travnjak» koja opisuje tugu Davoraca koji su napustili stepu i njihovu ljubav prema rodnom kraju. Slede reči pesme: Iako nikad nije otišao dalje od svoje stepe moj otac zna da i nebo ima kraj,da je njegov travnjak zastareo,da se svet brzo menja.Tako mu je prošao vek. Od kada sam napustio očev travnjak, više nisam video bistru vodu i plavo nebo. Svetlosti velegrada ne privlače kad se gledaju izbliza.Najlepši je travnjak moga oca.