Ovoga puta govorićemo vam o promenama u načinu ishrane Kineza, odnosno kako su Kinezi prestali voditi brigu o tome kako će napuniti stomak i počeli voditi računa o hranljivosti onoga što jedu.

Od nedavno se u jednoj dvorani za društvene delatnosti stanovnika stambene četvrti Jućuan Sili, u zapadnom delu Pekinga, održava kurs o racionalnom kombinovanju prehrambenih proizvoda. Od dvadesetak polaznika najmlađi ima 53, a najstariji 81 godinu. Predavač je Han Žuidženg, lekar koji radi u bolnici u ovoj stambenoj četvrti. Poslušajmo šta ih to uči na kursu.

U našoj svakodnevnoj ishrani neophodno je pravilno kombinovanje kiselina i alkaloida. Drugim rečima, kada jedemo velike količine mesa, moramo istovremeno da jedemo četiri do sedam puta više povrća. Jedino na taj način se može održati ravnoteža između kiselina i alkaloida.

U savremenoj Kini se u mnogim gradovima održavaju slični kursevi. To nam govori da Kinezi sada više pažnje poklanjaju zdravoj prehrani. Gospođa Džao Guilan iz stambene četvrti Jućuang Sili ispričala nam je da je veoma zanimaju tajne zdravog pripremanja hrane.

Volim da slušam predavanja na ovakvim kursevima, jer su primenljiva u svakodnevnom životu. Pre nam je bilo važno samo da se dobro najedemo i napijemo, a nismo se bavili time šta je hranljivo, a šta nije. Sada imamo znatno bolje uslove života, pa je red da ponešto naučimo i o zdravom načinu ishrane, da u zdravlju dočekamo pozne godine.

Zdravoj ishrani ne poklanjaju pažnju samo stari ljudi, kao što je gospođa Džao Huilan, nego i mladi.

U knjižari Vangfuđing u centru Pekinga 30-godišnji gospodin Ma Điandžong obilazi policu sa knjigama iz kulinarstva. U razgovoru sa našim saradnikom rekao je:

Kada sam studirao uopšte mi nije bila važna hranljivost onoga što jedem, jer sam smatrao da sam mlad i da nije toliko bitno šta jedem. Posle završetka fakulteta otišao sam u inostranstvo na specijalizaciju i zdravstveno stanje mi se odjednom pogoršalo. Po povratku u domovinu roditelji su mi često pripremali jela sa raznim hranljivim dodacima i polako sam počeo da se oporavljam. Zbog toga sam shvatio značaj zdravog načina ishrane. Sada tražim neku knjigu iz te oblasti, jer želim da zdravom hranom još više ojačam imunitet.

Pored police za knjige o zdravoj hrani naš saradnik je zatekao i gospođu Šeng Juanjuan koja radi u vladinoj ustanovi. Ona se nedavno udala, pa više vodi računa o zdravoj hrani:

Ranije jela sam sve što mi se dopadalo i uopšte nisam poklanjala pažnju hranljivim sastojcima. Sada sam shvatila potrebu da se hranim onako kako nam savetuje nauka, jer na taj način čuvamo i svoje i zdravlje budućeg deteta.

U Kini se već 1988. godine pojavio priručnik "Vodič zdravog kombinovanja hrane". Zašto su tek poslednjih nekoliko godina ljudi počeli da poklanjaju pažnju ovom pitanju? O tome generalni sekretar Kineskog društva za zdravu hranu gospođa Džaj Sjujin kaže:

U 80-tim godinama prošlog veka Kina ekonomski još nije bila dovoljno razvijena i tada je prioritet u kineskim porodicama bio obezbeđenje hrane i odeće, a pitanje hranljivosti obroka još nije bilo na dnevnom redu. Viši životni standard je doveo do toga da su ljudi počeli da obraćaju pažnju na zdravlje i počeli da se interesuju za zdravo kombinovanje hrane.

Nalazimo se sada u dečjem vrtiću Linan u zapadnom delu Pekinga. Deca se pripremaju za ručak. Više od 200 dece od pola dve do 6 godina u ovom vrtiću četiri profesionalna kuvara svakodnevno pripremaju tri redovna obroka i dve užine.

Danas se za ručak služi pirinač, krompir sa svinjetinom i prženo povrće. Direktor dečjeg vrtića Li Đihua kaže iako kinesko ministarstvo za prosvetu nije prinudno zahtevalo od svih škola da striktno realizuju „Vodič o zdravom kombinovanju hrane" u ovom vrtiću se svakoga dana priprema hrana strogo poštujući zahteve Ministarstva za prosvetu, odnosno svakog dana obezbeđuju se tri obroka i dve užine. Međutim kako je nadležna ustanova izjavila da zbog ograničenja u uslovima u većini kineskih menza i restorana društvene ishrane jela sadrže previše ulja i soli i ne poklanja se dovoljno pažnje naučnom kombinovanju hrane. Generalni sekretar Kineskog društva za zdravu hranu gospođa Džaj Sjujin ističe potrebu za preduzimanjem obaveznih mera koje će dovesti do promene ovakvog stanja. Po njenim rečima, ubuduće će restorani društvene ishrane koje koristi više od stotinu ljudi morati da zapošljavaju stručnjake za ishranu i da imaju propagandni materijal, koji će pomoći ljudima da izaberu neko od jela.

Kako se saznaje, uz pomoć Kineskog društva za zdravu hranu kinesko Ministarstvo zdravlja je nedavno završilo nacrt „Pravilnika o zdravoj ishrani''. To je prvi zakonski akt o zdravom načinu ishrane koji je donesen u Kini. Pored toga kinesko Ministarstvo zdravlja je prvog septembra ove godine lansiralo projekat „Jedan-dva-jedan" koji se odnosi na jačanje svesti kineskih građana o zdravom načinu života i pravilnom kombinovanju hrane. Prema ovom projektu, svi, a posebno stariji ljudi, trebaju dnevno pešačiti po 10 hiljada koraka. Druga stavka se odnosi na poklanjanje pažnje ravnoteži između hrane i sportskih delatnosti.Na taj način će se obezbediti dugotrajno zdravlje ljudi.

Upravo slušate kako deca u dečjem vrtiću Linan u zapadnom delu Pekinga posle ručka recituju poeziju iz drevne Kine. U ovom dečjem vrtiću insistiraju da deca posle ručka šetaju po dvorištu nekoliko minuta i da recituju poezije, a nakon toga idu na popodnevni odmor. Deca u ovom dečjem vrtiću već su navikla na ovakav život i dobrovoljno poštuju zahteve predviđene projektom kineskog ministarstva zdravlja „Jedan-dva-jedan". Direktor dečjeg vrtića nam je rekao da je takav vremenski raspored koristan za zdravo odrastanje dece.