Oni koji u Kini žive od plate, svakog meseca dobijaju dugački I uski komad papira na kojem je upisana mesečna zarada. Pogađate, radi se o platnoj listi na kojoj se poslednjih godina, kao na barometru, mogu videti promene u životu stanovništva.

Deda Du ove godine gazi 98-u. Žive na istoku zemlje, u gradu Ćingdao koji se nalazi u provinciji Šandong, u jednoj sasvim običnoj zgradi. Pod njihovim krovom u slozi žive tri generacije: on, sin i snaha i unuka. Deda Du je radio u fabrici za proizvodnju goriva u Ćingdaou, a od kako se penzionisao živi od svoje penzije. Na pomen promene iznosa mesečnih primanja u toku svog života, ovaj starac se zadovoljno osmehuje.

Pre 1949. godine, pre osnivanja nove Kine, bilo je veoma teško, jer ko je imao doručak, taj nije imao večeru. Nakon oslobodjenja egzistencijalna pitanja su bila rešena. Penzionisao sam se ''75-te kada je moja plata bila 70-80 juana.

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u zemlji je vladala velika oskudica. Vlada je sprovodila politiku planskog snabdevanja životnim namirnicama, na primer, na bonove su deljeni tkanina, meso, jaja... Prosek radničke plate u celoj Kini bio je samo 38 juana, a time su se mogle zadovoljiti samo osnovne životne potrebe. U to vreme nije bilo drugih izvora prihoda, a životni standard je bio veoma nizak.

Dve godine nakon dedinog odlaska u penziju, ''78-me, Kina je počela sa sprovodjenjem politike reformi i otvaranja prema svetu. Ta politika dovela je do velikih promena u čitavom kineskom društvu. Plate radnika su povećane, a penzioner Du je počeo da užviva u rezultatima reforme.

Moja penzija se više puta povećavala. Kada sam imao 80 godina moja penzija je povećana na 1700 juana. Od kad sam se ''99-te uselio u Dom staraca baš lepo živim. Troškovi hrane mesečno iznose 380 juana, a u Domu je odlična nega.

Od osnivanja NR Kine na ovamo, država je četiri puta izvršila značajne izmene o plaćanju zarada radnicima. Prva promena je bila kada su, umesto namirnica, radnici počeli da dobijaju platu u papirnim novčanicama, a zatim je postepeno uvođen sistem plaćanja prema vrsti posla. U mesečni dohodak ulazi osnovni deo zarade koji se određuje prema vrsti posla, radni staž, nagrade, penzioni doprinos i drugo. Platna lista deda Dua nam kazuje da on svakoga meseca stavi u džep 1750 juana, što je dvadesetak puta više u donosu na iznos koji je dobijao kada se tek penzionisao.

Deda Du je zadovoljan svojim životom, samo se ponekad brine zbog unuke koja radi u Šangaju.

Šangaj je metropola. Kada je 2003. godine završila fakultet, Siao Sin je došla u Šangaj i zaposlila se u jednoj firmi koja se bavi medjunarodnom trgovinom. Kad je tek došla u Šangaj njena plata je iznosila 3000 juana, i bila joj je dovoljna samo za kiriju. Ove godine Siao Sin već ima svoj spostveni stan od 60 kvadrata. Od prošle godine planira da kupi stan u ovoj metropoli, jer joj je iznos koji se uplaćuje kao stambeni doprinos u Fond za stambene poslove ulivao nadu da će plan moći ostvariti.

Za dve godine sredstva za kupovinu stana u Fondu za stambene poslove se umnogome povećao. To je prava sreća! Moj račun u Fondu za stanovanje svakog meseca se povećava za više od hiljadu juana, zbog čega je mi je lakše da razmišljam o vraćanju stambenog kredita.

Uplata stambenog doprinosa je način na koji se u Kini može doći do stana. Mesečno se od plate radnika izdvaja određena suma novca kao stambeni doprinos, a istovremeno i firma odvaja istu sumu novca koja služi kao nadoknada za troškove stanovanja. Oba iznosa se polažu na jedan račun u banci. Ova namenska sredstva mogu se koristiti u slučaju kada radnik hoće da kupi, renovira ili iznajmi stan. Količina stambenog doprinosa se, kao i plata, svake godine povećava sa dužinom radnog staža. Krajem 2006. godine Siao Sin je, uz pomoć porodice, digla kredit i kupila stan od 60 kvadrata u prometnom delu grada. Kredit vraća od sredstava koja se mesečno uplaćuju u Fond za stambene poslove.

Sada Siao Sin ima svoj stan u Šangaju i ne mora više da luta, što joj uliva osećanje spokojstva. Ali, ona više nije zadovoljna iznosom koji stoji na njenoj platnoj listi. Razmišlja kako da uloži novac i da zaradi više nego što sad zarađuje.

U sadašnjim uslovima bržeg privrednog razvoja povećale su se i mogućnosti investiranja. Razni fondovi, berza, tržište nekretnina, to donosi novac. Krajem prošle godine investirala sam u fond i za sada sam zadovoljna.

Dizanje stambenog kredita i investiranje u fond u početku su izazvali negodovanje njenih roditelja, ali su i oni ubrzo potpali pod uticaj mladih ljudi koji imaju sasvim drugačiju koncepciju trošenja plate. Njen tata, odnosno sin dede Dua, je službenik jednog mešovitog preduzeća. To je čovek srednjih godina koji je zadovoljan svojim poslom i svojom platom.

U ovom preduzeću radim od ''90. godine. Tada mi je plata iznosila nešto više od 400 juana. Reforme i otvaranje prema svetu, kao i veća efekasnost preduzeća, uticale su da se moja plata poveća za oko 10 puta u odnosu na ''91. godinu.

Prema stastičkim podacima, zbir svih prošlogodišnjih ličnih dohodaka iznosio je 2 biliona i 300 milijardi juana, što je za 13,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Povećanje ličnih dohodaka dovelo je do promene u strukturi potrošnje. Ljudi više ne troše kao pre, kada im je plata služila za pokrivanje troškova za hranu i odeću. U sadašnju strukturu potrošnje ulazi modna konfekcija, bela tehnika, stanovanje, obrazovanje, turizam i zabava.

Pre nam je bilo važno samo da obezbedimo osnovnu egzistenciju, da imamo šta pojesti, popiti i da nam bude toplo. Sada živimo mnogo bolje, pa težimo za drugim stvarima, za boljim životom. Osamdesete sam kupio crno-beli televizor od 9 inča. Onda su mi promene u društvu omogućile da ga zamenim televizorom u boji od 17 inča, a sada koristim kolor televizor od 29 inča. Na tržištu su se pojavili najsavremeniji plazma televizori, pa ćemo verovatno i ovaj menjati. Sada poklanjamo pažnju zdravstvenoj zaštiti. Bolje se živi, pa više pažnje posvećujemo zdravlju. Više trošimo na pomoćna lekovita sredstva, rekreaciju I turizam.

U Šangaju, Siao Sin želi da sakupi dovoljno novca kako bi nastavila studije u inostranstvu. U Ćingdaou, njen tata planira da plazma televizorom zameni kolor televizor od 29 inča. Njen deda svoje pozne godine provodi živeći od svoje penzije i nada se da će poživeti još koju godinu ovako lagodnog života. Plate članova ove prosečne kineske porodice omogućuju im da, korak po korak, ostvaruju svoje snove.