Kineski predsednik Hu Đintao je od 3. do 9. septembra obavio zvaničnu posetu Australiji, gde je učestvovao na petnaestom neformalnom sastanku lidera Azijskopacifičke ekonomske organizacije za saradnju (APEK) koji je održan u Sidneju. Ministar inostranih poslova Kine, Jang Đieči je naveo, da je poseta Australiji, važna diplomatska aktivnost kineskog predsednika, pre održavanja sedamnaestog Svekineskog narodnog kongresa Kineske komunističke paritije. Njegova poseta ima veliki značaj za unapređivanje razvoja odnosa između Kine i Australije i produbljivanje azijskopacifičke regionalne saradnje. Detaljnije o tome slušate u nastavku naše emisije.

Kineski ministar inostranih poslova Jang Đieči je u intervju za kineske medije sumirao rezultate posete kineskog predsednika Hu Đintaoa.

Poseta predsednika Hu Đintaoa predstavlja važnu diplomatsku aktivnost Kine u ovoj godini u području Azije i Pacifika.Sadržaj je bio bogat i efekasan. Kineski predsednik Hu Đintao je imao 40 bilateralnih i multirateralnih sustera. Postignuti su važni rezultati. Pre svega brojni kontakti i razmene su doprineli razvoju odnosa izmedju Kine i Australije.

Jang je naveo, da je ta poseta doprinela jačanju međusobnog poverenja i jedinstvenog gledišta, kao i produbljivanju saradnje. Kineski predsednik Hu Đintao i australijski premijer Džon Hauard su zajedno utvrdili uspostavljanje mahanizma za dijalog između Kine i Australije, objavili zajedničko saopštenje o klimatskim promenama i energetskim pitanjima i potpisali niz ugovora u oblasti ekonomije, energetike, trgovine, pravosuđa i kulture, što će uticati na veću bilateralnu praktičnu saradnju. Tokom posete, Hu je pozvao građane Australije da posmatraju Pekinške olimpijske igre 2008. godine. Kina je takođe obećala da će australijskom zoološkom vrtu pokloniti par pandi u cilju istraživanja. Australijsko javno mnjenje je taj gest okarakterisalo kao dokaz prijateljstva između Kine i Australije.

Učešće na petnaestom neformalnom sastanku lidera APEK-a je druga važna aktivnost Hu Đintaoa u toku boravka u Australiji. Jang je precizirao:

Zatim, rasvetljena je kineska politika i zalaganje za unapredjivanje regionalne saradnje u regionu Azije i Pacifika.

Predsednik Hu Đintao je na sastanku obrazložio kinesku politiku i stav o važnim međunarodnim i regionalnim pitanjima i pokazao kinesku odgovornost i konstruktivnu saradnju kako bi azijsko-pacifička saradnja krenula u pravcu zdravog i uravnoteženog razvoja. Pitanje klimatskih promena je bila jedna od najistaknutija tema na sastanku. Stav Kine, kao velike zemlje u razvoju, o tom pitanju je izazvao veliku pažnju. Hu je ukazao da je treba insistirati na zajedničkim akcijama, održivom razvoju, vodećoj ulozi Okvirnog ugovora OUN o klimatskim promenama i naučnotehničkom stvaralaštvu. To je prvi put, da je kineska vlada podnela konkretan i praktičan predlog za saradnju u okviru razgovora o klimatskim promenama , što je naišlo na pozitivne ocene i podršku svih zainteresovanih strana. Na sastanku je usvojena Sidnejska deklaracija u kojoj je ponovljen princip o zajedničkim, ali različitim obavezama. Govoreći o procesu azijskopacifičke saradnje, Hu je ukazao na činjenicu, da se Kina zalaže za unapređivanje razvoja regionalnih privrednih integracija na različitim nivoima.

Treći segment po značaju je upoznavanje sa kineskom unutrašnjom i spoljnom politikom u funkciji boljeg razumevanja i poverenja medjunarodne zajednice.

Medjunarodna zajednica poklanja veliku pažnju aktuelnom privrednom razvoju u Kini i njegovom uticaju na svet. Hu Đintao je uglavnom govorio o kineskoj makroekonomskoj situaciji i osnovom politikom za ostvarenje svestranog privrednog i društvenog razvoja.

Četvrta karakteristika ove posete je razvoj diplomatske aktivnosti na visokom nivou i jačanje prijateljskih odnosa sa raznim zemaljama.

Za vreme samita Hu Đintao je razgovorao sa rukovodiocima 9 zemalja o jačanju bilateralne prijateljske saradnje i postigao jedinstvo mišljenja o koordinaciji i saradnju oko bitnih medjunarodnih i regionalnih pitanja. Hu Đintao je takodje razmenio mišljenja o globalnoj trgovini, klimatskim promenama, nukleranom pitanju na korejskom poluostrvu i u Iranu, pitanju Darfura i istakao da će Kina ulagati zajedničke napore za celishodno rešenje tih pitanja.

Peta važna diplomatska aktivnost bila je rasvetlivanje kineskog stava o pitanju Tajvana, što je zadobilo medjunarodnu podršku.

U razgovorima sa rukovodiocima Australije, SAD i Rusije, Hu Đintao je izjavio da se pitanje Tajvana tiče suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kine i njenih najesencijalnijih državnih interesa. Lideri tih zemalja su ponovo potvrdili stav da će i dalje insistirati na politici jedne Kine.