Ove godine je obeležena 10. godišnjica povratka Hong Konga u domovinu. Tokom proteklih 10 godina stabilnim društvim i privrednim razvojem Hong Kong je sačuvao status važnog finansijskog , transportnog i logističkog centra u svetu. Medjutim, osnov za hongkonšku kulturu vekovima predstavlja kineska kultura. U ovom periodu, zahvaljujući razmeni sa unutrašnjošću zemlje i svetom, hongkonška kultura je još više ispoljila svoju specifičnost. Detaljnije o tome u nastavku emisije.

Ovde je pozorište iz Hong Konga u kome se izvodi drevna lokalna opera provincije Guangdong.Ovu vrstu opere voli mnogo ljudi u Hong Kongu a čuveni glumci su veoma cenjeni i popularni.  

Nedaleko od ovog pozorišta nalazi se ulica Langujfang poznata po različitim barovima i restoranima sa nacionalnim kuhinjama iz celog sveta . Ovde sijaju raznobojne neo-lampe i vlada egzotična atmosfera.

Svuda se primećuje kombinacija kineske i zapadne kulture. U prometnoj ulici se pored nebodera nalaze drevni manastiri. Žene nose cipele čuvenih svetskih brendova i istovremeno su obučene u kinesku tradicionalnu haljinu Ćibao. Iako je engleski jezik popularan u Hong Kongu u svakodnevnom životu Hongkonžani govore guangdonški dijalekat. Pojedini stranci koji dugo žive u Hong Kongu takodje mogu tečno da govore tim dijalektom. Reklame na prodavnicama, listovi i časopisi napisani su kineskim jezikom.

Direktor istorijskog muzeja u Hong Kongu gospodin Ming Đićuan je naveo da je istorija Hong Konga uticala na stvaranje njegove osobene kulture.

Hong Kong je oduvek emigrantsko mesto. U prošlosti ovde su emigrirali uglavnom ljudi iz severnog dela Kine. Zatim su sa dolaskom Engleza, došli i Zapadnjaci, dakle pojavila se kombinacija kineske i zapadne kulture. Ali kineska kultura je jezgro hongkonške kulture ukorenjene u svakoj porodici.

Čuveni hongkonški preduzetnik gospodin Đang Džen koji ima 84 godine i njegova porodica ,oduvek su održavali tradiciju kineske kulture. O tome je njegova ćerka Đang Lijun rekla:

Rođeni smo u Hong Kongu. Bez obzira na to što imamo evropsko obrazovanje, konzumiramo hranu evropskih kuhinja i kontaktiramo sa zapadnom kulturom, ipak održavamo tradiciju Kineza kada se vratimo kući.

Godine 2005. Hong Kong i unutrašnjost zemlje potpisali su «sporazum o kulturnom zbližavanju» čime je i dalje ojačana kulturna razmena i saradnja između njih. Kada je reč o saradnji istorijskog muzeja Hong Konga sa unutrašnjošću zemlje, direktor muzeja gospodin Ming je naveo:

Prva saradnja bila je u okviru organizovanja izložbe. Uspostavili smo stalnu saradnju sa muzejom Šaodu i državnim muzejom, koja postaje sve tešnja. Primera radi, njihova grupna izložba može se organizovati u Hong Kongu ili njihova izložba u saradnji sa Francuskom ili SAD-om, takođe može biti u Hong Kongu.

Danas se neprestano unapređuju kulturne razmene Hong Konga sa svetom. U toku proteklih 10 godina, Hongkonški umetnički ansambli učestvovali su na Festivalu kineske kulture, Godini kulture Kine i Francuske, Umetničkom festivalu Azije, Kineskom umetničkom festivalu i drugim domaćim i stranim kulturnim dogadjajima na kojima je prikazana sva lepota hongkonške kulture.

Rezultati anketa su pokazali da tokom poslednjih 10 godina neprestano raste odanost Hongkonžana domovini. O tome je predsednik Svekinske kulturne federacije gospodin Gao Đinde rekao :

Ključ povratka Hong Konga u domovinu je pripadnost kulturi. Široke mase Hongkonžana su Kinezi. Kineska kultura predstavlja najvažniji osnov za svakog Kineza. Danas je kineska kultura postala oaza u Hong Kongu.