Kao važan finansijski, trgovački i transportni centar u području Azije i Pacifika, privredni razvoj Hong Konga je, tokom poslednjih 10 godina nakon povratka u domovinu, uvek bio središte pažnje javnosti. Kako se hongkonška privreda suočava sa izazovima u ovom periodu? Kakvo je sadašnje ekonomsko stanje u Hong Kongu? I kakva je perspektiva hongkonške privrede? Sva ova pitanja su obrazložena u intervjuu načelnika odeljenja za finansije vlade Specijalnog administrativnog regiona Hong Kong, Tang Jinniana.

Gospodin Tang je novinarima rekao da je uz svestranu podršku centralne vlade, zajedničke napore Hongkonžana i pomoć milijardu i 300 miliona sunarodnika iz unutrašnjeg dela domovine, u Hong Kongu ostvaren svestrani oporavak privrede u toku 10 godina nakon povratka domovini. On je naveo:

Prosečna stopa privrednog rasta u toku protekle tri godine godišnje je iznosila 7.6 odsto. Stopa nezaposlenosti u 2003. godini je bila rekordna, 8.6 odsto, a trenutno iznosi 4.3 odsto, što je najniže tokom poslednjih 5 godina.

Međutim put kojim je išao Hong Kong tokom proteklih 10 godina nije bio ravan. Pre svega Hong Kong je doživeo azijsku finansijsku krizu i najzad izašao iz teškoća. Hongkonški ekonomski sistem, ni uz velike pritiske, nije propao. U Hong Kongu nije bankrotirala ni jedna banka.

Osim sopstvenih napora vlade Hong Konga, gospodin Tang je istakao podršku centralne vlade. U junu 2003. godine, kada je tek stavljena pod kontrolu epidemija SARS-a, Hong Kong se suočio sa ekonomskim poteškoćama. U ovom momentu centralna vlada je sa vladom Hong Konga potpisala sporazum o uspostavljanju još bližih privredno-trgovinskih odnosa između unutrašnjosti zemlje i Hong Konga, čime su i zvanično uspostavljeni odnosi slobodne trgovine. O tome je gospodin Tang naveo:

Na osnovu ovog dokumenta podstičemo turiste iz unutrašnjosti zemlje da putuju u Hong Kong. Ovim načinom je unapređena međusobna slobodna trgovina.

Prema rečima gospodina Tanga, centralna vlada energično podržava Hong Kong, a hongkonški privredni razvoj je tesno povezan sa privrednim razvojem u unutrašnjosti zemlje. Dakle kada hongkonška vlada iznese neki predlog, obavezno uzima u obzir državne interese. On smatra da budući razvoj Hong Konga treba da da doprinos razvoju države. Gospodin Tang je istakao:

Akcenat budućeg razvoja Hong Konga jeste u uslužnim delatnostima, a naročito u oblasti finansijskih usluga. S jedne strane za reforme i otvaranje prema svetu su potrebne visokokvalitetne finansijske usluge, a s druge Hong Kong je sposoban da ponudi ovu vrstu usluga.

Iako je tokom poslednje tri godine prosečna stopa rasta privrede u Hong Kongu bila viša od 7 odsto, ipak se pojavila tendencija blagog pada. Gospodin Tang smatra da nema mesta zabrinutosti. On je naveo: )

Dugotrajni veliki privredni rast bi izazvao određeni pritisak na privredni sistem tržišne privrede, uglavnom je to pritisak inflacije. Ne očekujemo trajno visoki privredni rast. Nastojimo da održimo stopu rasta privrede od 4 do 5 odsto sa niskom inflacijom. Uobičajeno se smatra da je procenat od 2 odsto relativno nizak, ali to je odraz veoma zdravog ekonomskog sistema.

Ključno pitanje jeste na koji način dalekosežno ostvariti održivi razvoj privrede u Hong Kongu. O tome treba napraviti dalekosežni plan. Na primer, starenje populacije, finansiranje zdravstvenih usluga, reforme obrazovanja i druga pitanja. Hong Kong s jedne strane uzima u obzir još bolju saradnju sa domovinom, a s druge, sa prednostima koje ima, još bolje koristi talentovane kadrove iz unutrašnjosti zemlje u cilju ostvarivanja komplementarnosti prednosti i zajedničke koristi.