Ova melodija se izvodi na tradicionalnom muzičkom instrumentu kineske nacionalne manjine Džuang, odnosno ''maguhu''.

Maguhu je popularni muzički instrument narodnosti Džuang, koja uglavnom naseljava jugozapadne delove Kine. Taj instrument ima istoriju dugu preko dve stotine godina. Maguhu ima eliptično telo, koje je napravljeno od konjske kosti i zmajeve kože, ili kože žabe. Poluga na maguhu se pravi od drveta, a na gornjem delu poluge je ugravirana konjska glava.

Veselo selo narodnosti Džuang

Ova melodija takođe se izvodi na muzičkom instrumentu maguhu.

Od svih nacionalnih manjina u Kini, narodnost Džuang je najbrojnija, ima više od 14 miliona pripadnika. Oni uglavnom naseljavaju zapadne i južne delove zemlje, provincije Guangsi, Junan, Guangdong, Hunan i Sečuan. Pripadnici te narodnosti veoma su talentovani za pisanje i pevanje pesama. Od najmlađih do najstarijih, skoro svaki Dzuanganac može da peva prema šta god poželi. Sveke godine 3. marta, po kineskom lunarnom kalendaru, obeležava se tradicionalni praznik pesama narodnosti Džuang. O tome prazniku pesama postoji mnogo lepih priča, od kojih jedna kaže:

U drevna vremena živeo je jedan ljubavni par. Oni su bili veoma poznati pevači i često su pesmama izražavali svoju ljubav. Međutim, zbog ograničenja tadašnjeg društvenog sistema, nisu mogli da se venčaju. U nemogućnosti da ostvare svoj najveći san, ovaj ljubavni par je izabrao smrt kao način iskazivanja vernosti prema svojoj ljubavi. Ljudi su pevali tri dana i tri noći, kako bi ostala uspomena na njih dvoje i njihovu ljubav.