Ova melodija se izvodi na tradicionalnom muzičkom instrumentu kineske nacionalne manjine Džuang, odnosno «maguhu». O ovom instrumentu postoji jedna priča.

U davna vremena živeo je car zmajeva u moru. Obožavao je jesti životinju «huangjing». Jedan pripadnik narodnosti Džuang imao je specijalno zaduženje da ulovi životinju huangjing, kako bi mu car zmajeva darovao ponija.

Jednog dana momak je dobio priliku da se bori sa čudovištem. U borbi mu je konj bio teško povređen i izgubio je svest. Mladi lovac je bio veoma tužan, plakao je devet dana, a potom je od umora zaspao. U snu mu je car zmajeva rekao kako da spasi konja. Čim se produdio, odmah je prema rečima koje mu je u snu rekao car zmajeva, uzeo konjsku kost od povređene noge, zmijsku kožu i komad drveta, te napravio muzički instrument. Upravo taj instrument je ovaj o kojem danas pričamo, odnosno maguhu. Momak je osamnaest dana neprekidno svirao na ovom instrumentu i najzad osvestio svoga konja. Konj je bio potpuno zdrav, pa čak i ona ranjena konjska noga bila je potpuno izlečena.