U zemljama engleskog govornog područja, premda ne samo u njima, ljudi imaju običaj da za nekoga ko zavarava samog sebe i odbija da prihvati činjenice kažu da poput noja zariva glavu u pesak.

Kineski parnjak takve osobe, međutim, pronašao je lakši način da ostvari isti "cilj" još pre više od dve i po hiljade godina. Tačnije, u Doba Proleća i Jeseni koje je u dinastičkoj istoriji Kine trajalo od 770. do 476. godine pre nove ere. Fraza koja je tom prilikom nastala glasi "Yan Er Dao Ling", to jest zapušti uši za vreme krađe zvona.

Porodica Fan bila jedan od najvećih članova u ondašnjoj državici Đin, ali su je suparnici vremenom zbrisali sa lica zemlje. Jednog lepog dana, pored kuće porodice Fan koja je bila sasvim napuštena jer je i poslednji njen žitelj bio umro, prolazio je neki čovek koji je, uočivši divno bronzano zvono sa neobičnim ukrasima koje je visilo iznad ulazne kapije u posed, u nameri da ga opljačka.

"Kakvo divno zvono," pomisli lopov i odluči da ga skine i odnese kući. Međutim, ovo zvono je bilo tako veliko i teško, da nije vredelo ni da pomišlja na to da ga u jednom komadu odnese, pa on reče sebi: "Ako već ne mogu da odnesem celo zvono, ipak bih mogao da dobijem puno para i za sam metal. Što ga ne bih razbio i odneo u komadima?!"

Rečeno-učinjeno! Lopov je najpre našao čekić i onda iz sve snage počeo da razbija zvono. Zvono je puklo, ali je već od prvog udara čekića tako zaglušujuće zabrujalo, da se lopov prepao, instinktivno odbacio čekić, zapušio rukama uši i pomislio: "O, bože, ne saopštavam li ja ovako svim susedima da kradem zvono?" Premro od straha da bi ga seljani mogli zateći na delu, lopov odmah primeti da je jeka zvona mnogo manje upadljiva kada zapuši uši i pomisli: "Aha, sada znam šta da radim! Sve što treba jeste da zapušim uši, pa će jeka zvona biti znatno slabija. Niko neće biti u stanju da čuje buku koju pravim!"

I tako lopov dobro zapuši uši vatama i opet poče da punom snagom udara čekićem po zvonu. Sve je bilo u redu utoliko što svojim ušima nije čuo veliku buku, pa on poskoči od radosti i nastvi da razbija zvono sve dok ga nije rasturio u param-parčad. Naravno, pri tom je u stvari pravio o takvu buku da je ona izazvala pažnju suseda koji su dotrčati i uhvatili ga na delu. Njegova "nojevska" strategija nije uspela nikog da zavara osim njega samog!

Naravoučenije priče je u tome da svako ko čini nešto loše i pri tom smatra da može da obmane druge gradeći se nedužnim zapravo "zapušava uši dok krade zvono", to jest zavarava samog sebe.