|
|
 |
 |
| • Dragi prijatelji, KRI počinje svoju redovnu emisiju za područje prethodne Jugoslavije... | |
|
|
 |
|
 |
|
|
|
| (GMT+08:00)
2006-05-09 19:31:47
|
 |
|
Dogodio se na 9 maj, 2006.
cri
|
1502. Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz španske luke Kadis na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. 1788. Britanski parlament ukinuo je trgovinu robljem. 1800. Rođen je američki borac za ukidanje crnačkog ropstva Džon Braun (John Brown), koji je u južnim američkim državama Kanzas i Virdžinija predvodio ustanke protiv robovlasnika i državne uprave koja ih je podržavala. Teško ranjenog u borbi federalna vojska ga je 1859. uhvatila u Virdžiniji, a robovlasnički sud ga je osudio na smrt, posle čega je obešen. 1805. Umro je nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler (Johann Christoph Friedrić von Sćiller), najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je 1782. iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar, a u Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio s Johanom Volfgangom Geteom (Johann Wolfgang Goethe), koji mu je pomogao da 1789. postane profesor istorije na univerzitetu u Jeni. Potom je izdavao časopise ''Hore'' i ''Almanah muza''. Dela: drame ''Razbojnici'', ''Don Karlos'', ''Valenštajn'' (trilogija), ''Verenici iz Mesine'', ''Demetrijus'' (nedovršena drama iz ruske istorije), tragedije ''Fijeskova zavera u Djenovi'', ''Spletka i ljubav'', ''Marija Stjuart'', ''Devica Orleanska'', komad o oslobodilačkoj borbi Švajcaraca ''Vilhelm Tel'', balade ''Polikratov prsten'', ''Jemstvo'', ''Ibikovi ždrali'', istorijski radovi ''Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske'', ''Istorija Tridesetogodišnjeg rata'', filozofske i estetičke rasprave ''O ljupkosti i dostojanstvu'', ''O uzvišenom'', ''O estetičkom vaspitanju čoveka'', ''O tragičnoj umetnosti'', ''O naivnom i sentimentalnom pesništvu'', epigrami ''Ksenije'' (s Geteom). 1860. Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri (James Matthew Barrie), ''otac'' Petra Pana. Pisao je uglavnom drame i pripovetke. Dela: ''Petar Pan'', ''Divni Krajton'', ''Gospodska ulica''. 1873. Rođen je engleski arheolog Hauard Karter (Howard Carter), koji je 1922. otkrio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona. 1877. Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana pošto je sklopila savez s Rusijom za borbu protiv Otomanskog carstva. 1901. U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije. 1911. U Beogradu je radi ostvarenja narodnog ideala - ujedinjenja srpstva - osnovana tajna organizacija ''Ujedinjenje ili smrt'', nazvana kasnije ''Crna ruka'', čije su vođe bili Dragutin Dimitrijević Apis, Ilija Radivojević i Bogdan Radenković, koja je predviđala upotrebu nasilja u rušenju Otomanske imperije i Austro-Ugarske. 1926. Amerikanci Ričard Berd (Rićard Byrd) i Flojd Benet (Floyd Bennett) prvi su preleteli avionom Severni pol. 1927. Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna. 1936. Italija je posle okupacije Abisinije (Etiopija) formalno anektirala tu istočnoafričku zemlju, za čijeg je cara proglasila italijanskog kralja Vitorija Emanuela III (Vittorio Emanuele). 1945. U Berlinu je 16 minuta posle ponoći potpisana bezuslovna kapitulacija nemačkih oružanih snaga. U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel), u ime ŠSR maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder (Arthur Tedder). Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, najduže u Jugoslaviji - do 15. maja. U ratu koji je trajao šest godina je učestvovala 61 država i oko 110 miliona vojnika. Poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, uključujući milion i 706.000 Jugoslovena, a oko 35 miliona je ranjeno. Države antihtlerovske koalicije proslavljaju 9. maj kao Dan pobede. 1946. Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao i Italija je postala republika. 1948. Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije je u odgovoru na pismo Centralnog komiteta Svesavezne komunističke partije (boljševika) od 4. maja 1948. odbacio optužbe sovjetske partije na politiku jugoslovenskog rukovodstva. Potom je usledila Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak istočnoevropskih zemalja na Jugoslaviju. 1952. Zapadne sile su Londonskim sporazumom prepustile zonu ''A'' slobodne teritorije Trsta Italiji, posle čega je Jugoslavija upozorila Italiju i zapadne zemlje da ne priznaje nikakve pregovore i rešenja bez njenog učešća. 1960. SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća. 1976. Prema zvaničnoj verziji, Ulrike Majnhof (Meinhof), vođa zapadnonemačke levičarske terorističke grupe ''Bader-Majnhof'' (Baader), obesila se u zatvorskoj ćeliji. 1978. Izrešetano telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora nađeno je u parkiranom automobilu u centru Rima, 54 dana pošto su ga oteli teroristi ''Crvenih brigada''. 1985. Umro je američki filmski glumac Edmund O'Brajen (O'Brien), veoma cenjen po nizu upečatljivih epizodnih uloga. Filmovi: ''Devojka tu ne može pomoći'', ''1984'', ''Bosonoga kontesa'' (Oskar), ''Niz tri tamne ulice'', ''Julije Cezar'', ''Smrt dolazi'', ''Čovek koji je ubio Liberti Valansa'', ''Sedam dana u maju'', ''Divlja horda''. 1986. Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj, koji je s Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem (Hillary) u maju 1953. prvi osvojio ''krov sveta'' Maunt Everest, 8.848 metara visok vrh planinskog masiva Himalaji. 1987. Avion poljske kompanije LOT ''Iljušin 62'', na liniji Varšava-Njujork, srušio se odmah posle poletanja, što nije preživeo niko od 187 putnika i članova posade. 1993. Posle sukoba u centralnoj i jugozapadnoj Bosni, žestoke borbe Hrvata i muslimana su izbile i u Mostaru. 1995. U Moskvi je proslavljena 50. godišnjica pobede nad fašizmom. Na svečanoj večeri u Kremlju, predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton (Bill Clinton) istakli su doprinos Jugoslavije pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu. 1996. Joveri Museveni je pobedio na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina. 2001. U najtragičnijoj nesreći u istoriji afričkog fudbala, na najvećem stadionu u Akri, glavnom gradu Gane, poginulo je 126 ljudi u stampedu koji je izazvala policija ispaljivanjem suzavca. 2002. U eksploziji mine aktivirane daljinskim upravljačem, čečenski islamski teroristi ubili su u gradu Kaspijsk u ruskoj republici Dagestan 42 ljudi, a više od 150 ranili u toku parade povodom Dana pobede. 2002. Američki Kongres zabranio je ulazak u SAD građanima sedam zemalja koje podržavaju i tolerišu terorizam - Iraka, Irana, Kube, Libije, Severne Koreje, Sirije i Sudana. 2004. Predsednik Čečenije Ahmad Kadirov, kojeg je podržavala Moskva, ubijen je u eksploziji bombe koju su postavili čečenski islamski teroristi na stadionu u Groznom, gde je obeležavan Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. 2005. Na Crvenom trgu u Moskvi svet je proslavio 60 godina pobede nad nacizmom, a među zvanicama našao se, po prvi put od završetka Drugog svetskog rata, i jedan nemački kancelar.
|
|
|
