"Kreativna Kina" u centralnoj i istočnoj Evropi
Kineski premijer Li Kećijang 25. novembra 2013. godine doputovao je u Rumuniju, gde je prisustvovao samitu premijera Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. Ovo je prvo putovanje kineskog premijera nakon 3. plenuma Centralnog komiteta KP Kine 18. saziva. Glavni cilj posete bila je ekonomska saradnja. U ovom trenutku, infrastruktura u zemljama centralne i istočne Evrope je relativno zaostala. Ove države nemaju dovoljno sredstava, tehnologiju i iskustvo upravljanja u izgradnji železnica, auto-puteva i elektrana, a Kina sve to ima. Zemlje centralne i istočne Evrope i Kina su komplementarne u poljoprivredi, razvoju korišćenja novih izvora energije i drugim oblastima. Li Kećijang je tokom posete Rumuniji sa lidelima pomenutih zemalja potpisao niz dokumenata o produbljivajnu saradnje.
Za razliku od dosadašnjih proizvoda "Made in China", sa niskim cenama i skromnijim kvalitetom, projekti za saradnju Kine i država centralne i istočne Evrope su tehnološki složeni proizvodi "kreativne Kine", sa kineskom intelektualnom svojinom. Kineska vlada će u ove projekte uložiti deset milijardi američkih dolara. Pored toga, Kina će dati i neke koncesione zajmove. Tehnologija za brze železnice i telekomunikacione tehnologije četvrte generacije, kao prva grupa proizvoda "kreativne Kine", ući će u centralnu i istočnu Evropu.
Tabela: vrednost trgovine 16 zemalja i Kine u 2012.
Liu Lu je rukovodilac za područje Evrope jedne turističke agencije u Pekingu. Njena agencija planira da otvori dve turističke linije ka zemaljama centralne i istočne Evrope, prateći trend rasta broja kineskih turista u inostranstvu. Da bi se ispunila zahteve kineskih turista, Liu je prošlog leta potovala od Mađarske do Srbije.
"U julu, putovala sam vozom od Budimpešte do Beograda, za potrebe istraživanja lokalnog turistiškog tržišta. Potrošila sam celu noć u vozu, za šta je inače potrebno najviše četiri sata automobilom! Sećala sam se detinjstva, kada sam osamdesetih godina putovala zelenim vozom po Kini."
Trenutno, putovanje na relaciji od oko 400 kilometara, od Beograda do Budimpešte, vozom traje i po osam sati, što je suviše sporo. Iako se tehnologije brzih vozova odavno koriste u Evropi, visoke cene sprečavale su uvoz takvih vozova u zemlje centralne i istočne Evrope iz Francuske ili Nemačke. Prihvatljiva kineska cena će pretvoriti tražnju centralnih i istočnih zemalja Evrope u realnost.
Dvadeset petog novembra, kineski premijer Li Kećang, srpski premijer Ivica Dačić i mađarski premijer Viktor Orban, koji su učestvovali na Drugom samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Bukureštu, objavili su da će zajedno modernizovati i izgraditi železnički pravac od Beograda do Budimpešte. Dogovoreno je da će formirati radnu grupu za realizaciju konkretnih radova. Tom prilikom Li Kećiang je rekao:
"Železnička pruga Beograd – Budimpešta predstavlja simbolički projekat saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. Tokom proteklih godina, izgradnja železnice u Kini brzo se razvijala sve kvalitetnijim uređajima, modernom tehnologijom i iskustvima. Uz zahteve tržišta zemalja centralne i istočne Evrope, putpuno se može ostvariti takva, obostrano korisna saradnja."
Posle sastanka trojce premijera u Bukureštu, saopšteno je da će biti modernizovana, odnosno izgrađena pruga Beograd-Budimpešta. Premijer Srbije Ivica Dačić je rekao:
Prema saopštenju, maksimalna brzina voza na železničkoj pruzi od Beograda do Budimpešte iznosiće 300 kilometara na čas. Za prelazak relacije od 400 kilometara biće potrebno svega oko sat i po vremna. To je bez sumnje privlačno za srpsko tržište, jer većina vozova u Srbiji kreće se brzinama manjim od 60 kilometara čas. Ministar saobraćaja Aleksandar Antić je za Kineski međunarodni radio rekao:
Dragan Stanović je sekretar koji ima petogodišnje iskustvo u kompaniji "Huavei" ("Huawei"). Srbija je ozboljno pod uticajem svetske finansijske krize i stopa nezaposlenosti je na visokom nivou. Mladim ljudima, koji tek što su diplomirali, teško je da pronađu posao. Dragan je zato veoma srećan, što je dobio priliku da radi u kompaniji "Huavei". Dobro znanje kineskog jezika, donelo mu je stalno zaposlenje u ovoj kompaniji.
Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije, stopa nezaposlenosti iznosila je 24.1 odsto u prvoj polovini 2013. godine, što je za 1.7 posto više nego u oktobru 2012. godine. Ovaj procenat je iznad 51.2 odsto među mladima. Dolazak kineskih kompanija u Srbiju doneo je ne samo podstrek razvoju tamošnje privrede, nego i priliku mladim Srbima.
Kineska telekomunikaciona kompanija "Huavei", kao jedan od vodećih provajdera u svetu, već u 2000. godini ušla je na tržišta centralne i istočne Evrope. Kompanija je uspostavila strateško partnerstvo sa najvećim srpskim telekomunikacionim operaterima, Telekomom "Srbija" i Telenorom. Prema rečima Vei Venjuana iz beogradske kancelarije ove kompanije, 90 odsto uređaja za Telenor isporučuje "Huavei".
Uz podršku partnera, vrednost poslova kompanije "Huavei" u istočnoj Evropi u protekle tri godine zadržala je godišnji rast od 20 odsto, uprkos krizi evropskoj dužničkoj krizi. "Huavei" je, prema svojim mogućnostima, doprineo zapošljavanju ljudi u Srbiji. Trenutno, u filijali "Huaveija" u Srbiji, 80 odsto radnika su Srbi.
Eksplozija dužničke krize u Evropi usporila je oporavak ekonomije zemalja centralne i istočne evrope i donela niz društvenih problema. Na primer, rast stope nezaposlenosti, inflaciju i teškoće finansiranja malih i srednih preduzeća. Srpski predsednik, Tomislav Nikolić, koji je u avgustu posetio Kinu, izjavio je da smenjenje stranih investicija utiče na srpsku ekonomiju, a da će investicije kineskih kompanije u njegovu zemlju omogućiti otvaranje više radnih mesta i unaprediti razvoj nacionalne privrede.
Most preko Dunava u Beogradu već je u izgradnji, uz učešće kineskog preduzeća CRBC. Ovaj most je prvi infrastrukturni objekat u saradnji Kine i Srbije, a takođe je prvi most jedne kineske kompanije u Evropi. Raspon mosta iznosi 172 metra. Prema rečima stručnjaka, ovaj raspon, među srodnim mostovima zauzima treće mesto u svetu, a ukupna investicija smanjena je za pola uodnosu na planiranu.
Na ovu temu, za Kineski međunarodni radio govori Džang Sjaojuan, menadžer beogradske kancelarije kompanije "Čajna round end bridž korporejšen" (CRBC).
"U izgradnji mosta, 45 odsto radova obavljaju lokalna preduzeća. Istovremeno, veliki deo materijala za izgradnju nabavlja se u Srbiji. Zahvaljujući ovom projektu otvoreno je oko 400 lokalnih radnih mesta. Ovaj most biće drugi u Gradu Beogradu i kao saobraćajni čvor povezaće Zemun sa novom industrijskom zonom u Borči."
Srbija je zemlja koja je rano počela da uspostavlja mreže mobilne telefonije treće generacije (3G) na Balkanu. Uz učešće kineske kompanije "Huavei", Srbi sada mogu da uživaju pogodnosti brze mreže mobilnih uređaja.
Zbog toga je Petar Babić, menedžer razvoja u kompaniji Telenor je komentarisao o uređajima kompanije Huavei, koja je jedna od prvih ušla na srpsko tržište: "Nakon što smo 2011. godine prvi put savili u naš portfolio kineske uređaje, moram reći da smo iz godine u godinu sve više zadovoljni kako se kineski telefoni, pogotovo oni na "smart" platformi – android prodaju. Ono što je bitno reći, jeste da se odnos cena i kvaliteta sve više povećava i da je na strani kineskih uređaja i proizvođača i da je iz godine u godinu kvalitet uređaja, koji naši kineski partneri dostavljaju, sve bolji i bolji. Možemo reći da naši korisnici imaju samo reči hvale za kineske uređaje."
Bojan Ivanović je ljubitelj elektronskih uređaja. Nedavno je kupio novi tip mobilnog telefona "Huavei P6"
Kompanija "Huavei" plasirala je proizvode na svetsko tržište, koji su postali pravi hit. Osim toga, "Huavei" obraća pažnju na ostvarenje društvenih obaveza u Srbiji. Sa nama je zbog toga danas Vei Venjuan, direktor balkanskog predstavništva ove kompanije.
"Od dana izlaska iz Kine, naša kompanija, "Huavei", dosledno snosi društvene obaveze. Na primer, kompanija održava neke društvene delatnosti sa lokalnim organima, uključujući doniranje računara srpskim školama, dodeljivanje stipencija studentima u Srbiji, BIH i Crnoj Gori. Članovi naše kompanije učestvovali su u nekim aktivnostima od javne dobrobiti, uključujući davanje krvi."
U toku inspekcije globalnog operativnog centra kineske kompanije u Rumuniji, Li Kećiang je izjavio, da je, oslanjajući se na vlasnička prava intelektualnog vlasništva, kvalitet standarda za proizvodnju i službu, kineska kompanija "Huavei" uspešno postala transnacionalna kompanija. Kineska preduzeća razvijaju se u inostranstvu, ne samo povećavajući prostor za razvoj svoje kompanije, nego i donoseći korist tamošnjim narodima.
Vrednost trgovinske razmene Kine i zemalja centralne i istočne Evrope poslednjih godina neprestano se uvećava. Ne samo da državna preduzeća imaju povećano interesovanje da posluju na pomenutom tržištu, već i mnoge privatne kompanije koriste priliku da se okušaju na tržištu centralne i istočne Evrope. Međutim, zbog složenosti tog tržišta, a s obzirom da kineske kompanije ne poznaju dobro zakone i druge propise tih zemalja, kompanije su suočene sa mnogim problemima.
Korporacija "Guan Nan", iz kineske provincije Džeđiang, ranije se bavila tekstilnom industrijom, međunarodnom trgovinom, nekretninama i investicijama. Ova korporacija je pre dve godine počela da se bavi trgovinom vinima. U julu 2013. godine, na aukciji je pristala da plati 5.3 miliona evra za kupovinu srpske kompanije "Vršački vinogradi".
Govoreći zašto je Guannan odlučio da investira u Srbiji, direktor predstavništva te kompanije u Srbiji, Caj Šaosjong, kaže:
"Srbija ima dobro zemljište, raznovrsne resurse i dobru tehniku za proizvodnju vina, a Kina ima veliko tržište. Potrošnja vina u Kini iz godine u godinu raste. Zato smo odlučili da investiramo u Srbiji."
Međutim, u međuvremenu je u Srbiji smenjen ministar ekonomije, a neki od zvaničnika u jednom trenutku su izrazili bojazan da aukcija nije sprovedena na do kraja korektan način. Agencija za privatizaciju saopštila je da će istražiti ovaj događaj.
Tim povodom, stručnjaci predlažu da kineske kompanije, prilikom širenja poslova na evropskom tržištu, treba da angažuju stručne konsultantske kompanije, koje dobro poznaju zakone, trgovinska pravila, ali i kulturu evropskih zemalja, kako bi se snizili rizici poslovanja. Pored toga, kineske kompanije još treba da se upoznaju sa razlikama u društvenom uređenju, vrednostima, kulturnim običajima, jeziku i drugim oblastima, podsećaju stručnjaci.
