Istorijska poseta Si Đinpinga donela recept za nedovoljan zamajac stvarnog privrednog razvoja

Poseta Si Đinpinga Beogradu je prilika da dve zemlje iskorače od infrastrukturne ka široj privrednoj saradnji. Srbiji koja se koprca u zamci srednjeg nivoa razvijenosti, nakon problematične primene neoliberalnog ekonomskog koncepta propisanog na Zapadu, nedostaju iskustvo i duh stvarnog kineskog razvoja.

“Ubrzavati spajanje inicijative Jedan pojas, jedan put i srpske strategije razvoja, unaprediti realizaciju velikih projekata i zapošljavanje u Srbiji, proširivati saradnju u privredno-trgovinskoj i finansijskoj oblasti, produbiti tehnološku saradnju, unaprediti razvoj zahvaljujući inovacijama...” Istorijska poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji ne samo da je obogatila tradicionalno kinesko-srpsko prijateljstvo, nego je donela recept za nedovoljan zamajac stvarnog privrednog razvoja.

Hiljadu puta je ponovljeno da je Srbija proteklih godina postala kineska infrastrukturna lična karta pred Evropom. I zaista, samo letimičan pogled na spisak ostvarenih ili dogovorenih infrastrukturnih projekata je impresivan, imajući u vidu veličinu Srbije: izgrađen je most preko Dunava u Beogradu, okončan je remont i započeta izgradnja novog bloka termo-elektrane u Kostolcu uz proširenje ugljenokopa, kineske kompanije angažovane su na Koridoru 11 i pregovara se o novim angažmanima, dogovorena je izgradnja pruge za vozove velikih brzina Beograd – Budimpešta, razgovara se o izgradnji još jednog mosta preko Dunava (kod Vinče), termo-elektrani koja bi sagorevala otpad, novoj luci na Dunavu, industrijskim parkovima...

Realna privredna razmena Srbije sa Kinom, međutim, do ovog proleća nije napredovala značajno, uprkos izvesnom, više simboličnom pomaku srpskog izvoza. Ona još uvek nije zadovoljavajućeg obima, šta više.

Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost izvoza Srbije u Kinu lane je iznosila 20,8 miliona dolara. Sa druge strane, uvoz iz Kine u Srbiju vredeo je 1,6 milijardi dolara. Kina trenutno zauzima tek 43. mesto među 168 zemalja u koje je Srbija prošle godine izvozila proizvode i usluge. Stoga će proširena saradnja Kine i Srbije u privredno-trgovinskoj i finansijskoj oblasti, odnosno povećanje obima trgovinske razmene, mnogo uticati na ekonomski razvoj Srbije. Ovog proleća, međutim, primetan je dolazak novih kineskih kompanija u Srbiju, što bi moglo da bude najava povećanja realnih kineskih ulaganja. Pomenimo samo „Hestil“ koji je preuzeo imovinu Železare Smederevo za 46 miliona evra, sa svim ograncima. Kineska kupovina smederevske Železare bila je čitava evropska, pa i svetska senzacija, imajući u vidu opštu krizu na tržištu čelika u svetu.

Zvaničnici „Hestila“ koji su 18. aprila u Smederevu potpisali sporazum sa vladom Srbije, saopštili su da će „Hestil”, preko nove kompanije u Srbiji, ponuditi posao svim radnicima zaposlenim u železari. Obezbediće, kako je rečeno, investicije uz neophodnu tehničku transformaciju, napredne tehnologije, prednosti na nivou operative i upravljanja.

Vlada Srbije zbog toga nije krila zadovoljstvo. Evropska banka za obnovu i razvoj, naime, već početkom maja saopštila je da bi srpski BDP mogao da poraste do 3,8 odsto, ukoliko železara ostvari najavljeni rast proizvodnje.

Širenje kinesko-srpske privredne saradnje moglo bi da ima odlučujući uticaj na privredu Srbije koja je od 2001. do 2008. godine ostvarivala solidnu zvaničnu stopu privrednog rasta od preko pet odsto godišnje, ali za to vreme nije povećala zaposlenost niti smanjila siromaštvo. Zemlja se, tako, našla u onome što ekonomski teoretičari nazivaju klasičnom zamkom srednjeg nivoa razvijenosti koja počiva u raskoraku statističkog privrednog rasta i stvarnog razvoja.

Šta više, ugledni eksperti smatraju da je Srbija, oslanjajući se isključivo na neoliberalni privredni koncept i savete pristigle sa Zapada, pretežno iz institucija Evropske unije i SAD, u značajnoj meri zakazala u sprovođenju ekonomskih reformi i stvaranju institucionalnih okvira koji bi omogućili da se njena privreda preusmeri na faktore rasta koje zahteva nova, viša faza ravoja. Srbija je pogoršala strukturu privrede i malo učinila na stvaranju održivih infrastrukturnih, obrazovnih, ekoloških i drugih sistema od kojih zavisi realan razvoj.

To se najbolje vidi iz činjenice da je Srbija svoje finansijsko tržište odmah posle 2000. godine ustupila stranim bankama. Ugasila je domaći bankarski sektor, zadržavajući državni udeo u svega nekoliko banaka. Preduzeća su takođe ponuđena strancima. Strani kapital zaposeo je ključne privredne resurse, dok je kapital domaćih tajkuna na špekulativan način učestvovao u procesu privatizacije. Velike srpske kompanije, koje su imale razgranate poslove u Africi, na Bliskom istoku i širom Evrope, prestale su da postoje ili se nebrigom države nalaze u jadnom finansijskom i tehnološkom stanju. Sve to je dovelo do pada relne industrijske proizvodnje. Država je nastavila da finansira velike sistema koji beleže ogromne finansijske gubitke. Činila je to uglavnom pozajmljujući novac, tako da je danas srpski javni dug iznad Ustavom dozvoljene granice.

Kineska iskustva, naročito na planu podsticanja stvarnog razvoja i savladavanju zamke srednjeg nivoa razvijenosti, uprkos razlici u obimu dve privrede, za Srbiju mogu da budu veoma značajna.

Nakon posete Si Đinpinga Beogradu, Kina i Srbija bi, naime, mogle da prošire saradnju sa oblasti državnih ulaganja u infrastrukturu na šira privredna ulaganja kineskih preduzeća koja bi, osim kapitala i tehnologija, u Srbiju donela i duh, odnosno iskustva realnog kineskog razvoja, umesto dosadašnjih utešnih statističkih pokazatelja. To konkretno znači da će sa jačanjem kineskog privrednog prisustva u Srbiji srpski privrednici i građani moći da uoče efikasnost i solidnost drugačijeg privrednog modela i pristupa poslovanju uopšte.Kineske kompanije, zajedno sa kapitalom i znanjem, u Srbiju mogu da donesu ideju inovacija i inovativnosti. Ovaj koncept razmišljanja i delovanja u Srbiji je odavno napušten u praksi, jer se smatra da će se samim procesom pristupanja Evropskoj uniji doći do neophodnih tehnologija i znanja.

Ulazak kineskih kompanija u Srbiju donosi povećanje konkurentnosti srpskih proizvoda i usluga. Kupovina smederevske Železare pokazuje da razvoj zelene privrede i ukidanje zaostalih proizvodnih kapaciteta doprinose boljoj tranziciji privrede.