| Tradicionalni praznik "Čongjang", Dan starih ljudi u Kini se, prema lunarnom kineskom kalendaru, slavi 5. oktobra.ove godine. U drevnoj Knjizi promena (Ji Đing) nalazi se osnovna teza, da se sve što postoji deli na jin i jang. Jin predstavlja mrak i hladnoću, a jang je simbol svetlosti i snage. Na taj način stari Kinezi su podelili i brojeve: neparni brojevi su jang, a parni jin. Broj devet je neparni broj, a 9. septembra ima dva neparna broja, odnosno dva janga - dupli jang. Zato je ovaj praznik dobio ime Čongjang. Ovaj praznik je počeo da se slavi još u Periodu zaraćenih država, ( od 770-221.godine pre naše ere) , a za vreme dinastije Tang (od 618.do 907. godine naše ere) Čongjang je postao zvanični narodni praznik. |
| Dani i meseci ne mogu da lebde Četiri doba jedno drugo pritiskaju Hladan vetar trese ogolele grane Palo lišće pokriva dugu stazu Moje krhko telo postaje sve starije kako vreme prolazi Crna kosa na mom temenu je rana zima Beli znak je sada na mojoj glavi Put ispred mene se blago sužava Moja koliba je konačište za putnika I ja sam kao putnik koji mora da krene Dalje, dalje, gde to moram da idem? na juznim planinama je moj stari dom |
 |
| Uživanje u hrizantemama Hrizantema je karakteristika ovog praznika. U vreme kad se obeležava taj cvet je u punom cvatu pa praznik otuda još zovu Festival hrizantema. Hrizantema, ili Đi hua na kineskom, cveta u vreme kad većina drugog cveća vene, njeni cvetovi i lišće prkose jeseni i vetru, pa je zato još u drevnoj Kini ona bila simbol ispravnosti i prkosa iskušenjima. Obožavanje hrizantema počelo je u Kini zapravo još za vreme Perioda proleća i jeseni, a doživelo je svoj vrhunac u dinastiji Đin. Veliki pesnik Tao Juan Ming (356-427.g. n.e.) koji je živeo za vreme Istočne Đin dinastije (317-420.g. n.e. ) uzdržavao se od ovozemaljskih uživanja tako što je posvetio svoj život uzgajanju hrizantema i uživao je jedino u njihovom vinu. Njegovi sledbenici su ga sledili i ubzo je uzgajanje hrizantema i pravljenja vina od tog cveća postalo vrlo popularno. Danas se za vreme praznika održava izložba hrizantema, bira se Mis hrizantema i uživa se u vinu. |
 |
| Festival planinarenja Praznik je poznat i pod imenom Festival planinarenja koje je jedna od najstarijih fizičkih aktivnosti u Kini. U davna vremena ljudi su verovali da će biti bliže bogovima i da će ih oni pre blagosloviti ukoliko stoje na brdu ili planini. Postoje I brojne legnde o ovom prazniku. Po jednoj iz vremena Han dinastije (202 -220 g. nove ere) prorok je savetovao čoveka da izbegne nesreću tako što će odvesti svoju porodicu na visoko mesto devetog dana devetog meseca. Čovek ga nije poslušao i kad se vratio zatekao je strašan prizor. Sve živo u njegovoj kući je pomrlo za vreme njegovog odsustva. Druga legenda kaže da je jednom davno vladala kuga u selima na obali reke Ruhe. Dete po imenu Heng Jing podučio je taoistički sveštenik kako da pobedi kugu kada djavo dodje ponovo u selo 9. dana 9. meseca. Dečak je rekao seljanima da se popnu na planinu i kada su oni bili bezbedni, prevario je djavola kuge ponudivši mu veoma jako vino od hrizanteme i na kraju ga ubio. |
 |
| Nošenje mirisnih listića džuju ili hrizantema Tokom praznika Čongjang postoji običaj nošenja mirisnih listića džuju pa je praznik nazvan i „ festivalom džuju", jer je ova biljka važna njegova oznaka. Džuju dobio je lepo ime „gospodar sprečavanja nesreće", a hrizantema „dugovečnost". U enciklopediji lekovitih biljaka se navodi da ova biljka prijatnog mirisa otklanja osećaj hladnoće u telu i doprinosi izbacivanju otrovnih materija iz organizma. U davna vremena, ljudi su posvećivali veliku pažnju sprečavanju nesreća, pa su se pridržavali tradicije nošenja listića džuju. U današnje vreme, s postepenim poboljšavanjem kvaliteta života, sve više ljudi očekuju dugi život pa su mirisni listići džuju konačno zamenjeni hrizantemama. |
 |
| Služenje kolača ''čongjang'' Pored vina od hrizanteme za ovaj praznik tipično je služenje kolača čong jang. Taj običaj potiče još iz dinastije Vei i Đin (317-420 g.n.e.). Pravi se uglavnom od pirinča, belog brašna, suvih urmi, oraha i drugog voća, a ukrašen je simbolima cveća ili insekata i kuva se na pari. Postojala je striktna ceremonija pre jela. Roditelji su naime parče kolača stavljali deci na čelo i izgovarili molitve za njihovo dobro. To je prvobitno bio i najveći razlog zbog kojeg su se ti kolači spremali. |
 Hajkou: Svadba Kineza u poodmaklim godinama |  Žena od 110 godina proslavila Festival starih ljudi |  Otvaranje 24. Festivala planinarenja povodom praznika Čongjanga |  Radost u staračkom domu u gradu Šenjang: |
| POČETNA | VESTI | PRIVREDA | KULTURA | UČIMO KINESKI | PUTOVANJA | SPORT I ZABAVA | CHINA ABC | WEBRADIO Arhiva |
