Sumirali smo rezultate saradnje, pošto moj mandat ističe za dva meseca. Mi ćemo imati novog predsednika Srbije. Sumirali smo šta smo sve uradili i šta nas još očekuje, u kojim projektima možemo da očekujemo podršku predsednika Si Đinpinga. Dakle, ja sam taksativno izneo sve ono što Srbija namerava da radi sa kineskim partnerima. On je o tome razgovarao sa mnom potpuno obavešteno, nije mu trebala nikakva dodatna informacija, što je znak da je puno pažnje posvetio saradnji sa Srbijom, iako Srbija nije zemlja koja ima ogromne investicije. Srbija je država koja je manja od mnogih kineskih gradova, da ne pričamo o provincijama. Međutim, očigledno je da je između nas uspostavljeno veliko prijateljstvo i da je to preneto na sve naše građane i organe državne i kompanije koje se time bave i da to će u budućnosti doneti još više uspeha.

Kina je pravovremeno shvatila da mora da izađe izvan, koliko god da je Kina velika, Kina je sada u takvoj ekspanziji da mora da izađe izvan. Ne samo državni kapital, ne samo državne firme, nego i privatne firme i Kina je to vrlo dobro organizovala. I mislim da je pronašla pravog partnera u Srbiji, da preko Srbije svoj projekat „Pojas i Put" plasira u još 15 država centralne i jugoistočne Evrope. To su zemlje koje pripadaju različitim savezima, različitog uređenja, međutim, očigledno je da je Kina je vrlo jasno pokazala investicijama u skoro svakoj zemlji da želi da pomogne i da je sila koja ništa ne nameće, sila koja ništa ne naređuje, ne diruguje, već želi da pomogne da ljudi rade, da ljudi žive bolje.

Od toga će i Kina imati koristi, ali od toga će i druge države imati koristi. Srbija je veoma važan akter u projektu „Pojas i Put" i mi ga koristimo. Zaista, imali smo mnogo problema u prethodnom periodu, mi smo ušli u privatizaciju, kapitalizaciju, odbacivši ne samo društvenu svojinu, nego i državnu, pretvarajući je u privatnu. Dolazili su ljudi sa Zapada, kupovali i zatvarali naše fabrike jer im nisu trebale, tako da je ovo prilika da vratimo život u mnoge naše fabrike i u mnoge naše gigante, u mnoge rudnike, da osvežimo, obnovimo, izgradimo nove termo-elektrane, da sredimo konačno posebno komunalije u svim gradovima, pa i u Gradu Beogradu, da modernizujemo puteve, auto-puteve, železnice, vodne tokove. Od toga ćemo mi živeti bolje, to će zaposliti kineske kompanije, kineski novac se plasira, vraća se, odatle iz Kine ponovo ide na druge destinacije. Kina pokazuje u stvari kako jedna velika sila, velika država, treba da sarađuje sa ostalim državama na bazi ravnopravnosti. Kina je ravnopravnija zato što ima sredstva koja može da uloži, ali ona ne insistira na tome da joj to stvara neke privilegije ili da sada ona odlučuje o nekoj državi kako će da izgleda život. Ne. Kina koristi svoju staru filozofiju da su svi ljudi jednaki i kad kažete da su svi ljudi jednaki nema razlike ni u kontinentu, ni u boji kože, ni u veri, religiji, rasi, ni u čemu.

Kada bi Kina nastavila da ima rast dvocifren, u momentu kada je u svetu negativna stopa rasta ili se hvali onaj ko ima dva posto, tri posto, onda bi... mislim, da bi se stvorio otpor prema Kini, da bi krenuli ekonomski ratovi protiv Kine, da bi Kina bila prinuđena da zaustavlja svoj rast, da menja vrednost svog juana, da možda na neki način sama sebe zaustavlja. Mislim da je ovo u stvari pametnije, programirati ono što možete da ostvarite. Jer, znate, kad nešto raste i stalno se multiplikuje, ne možete svake godine da očekujete novih 12 posto, pa na onih 12 posto 12, pa na onih 12. Kad bi u jednoj zemlji krenuli do nule ne bi mogli da imaju toliku stopu rasta kakvu Kina može da ostvari sebi i mislim da je to veoma racionalan, mudar, dobar potez i da će taj potez doneti mnogo veću saradnju sa celim svetom, a time i bolji život za mnoge građane Kine. Ja znam da Kina, kao i sve druge države, samo što je ona ogromna, ima razlike u životu stanovništva i zbog geografije i zbog bogatstva zemlje, zbog neravnomernog razvoja u ranijim periodima i Kina sad mora da se posveti svojim nerazvijenim područjima, da podigne standard, da joj ne bi građani bežali, da rade samo u velikim gradovima, u velikim industrijskim oblastima, a da opusti teritoriju u kojoj takođe može lepo da se živi, ako Kina investira u industriju tih teritorija. Dakle, ja ne sumnjam, u rukovodstvu Kine je nataložena hiljadugodišnja mudrost i samo se produbljuje i produžava. Ja ne sumnjam uopšte da su svi potezi koje Kina vuče dobri i ja joj želim mnogo sreće zato što uz sve to i Srbija ima koristi.

Vizna liberalizacija između sve države je znak da jedna u drugu imaju poverenja. I vi znate zbog čega postoje vize, da bi se proverio onaj ko putuje, da li želi da se naseljava, da li je kriminalac, da li je terorista... Kad ukinete taj režim, onda, znači, imate poverenje da država iz koje on dolazi sve to kontroliše, da vi u to ne morate da se umešate, od vas ne zavisi da li će da dođe ili ne. To je ogromna povoljnost i to služi građanima da lakše komuniciraju, da putuju.

Tu ja još očekujem da mi uvedemo redovne linije za Beograd i to verovatno može da se desi jako brzo ako privatizacija aerodroma Beograd bude uspešna i ako je dobije kineska kompanija, ja sam ubeđen da će odmah otvoriti letove, da li iz Pekinga, iz Šangaja, iz kog grada će ići za Beograd, manje je važno, znam da je Peking preopterećen i da možda i nema slotova iz Pekinga za Evropu. Onda tek dolazi do trećeg benefita, do treće koristi, a to su turisti. Dakle, mi imamo šta da ponudimo kineskim turistima, a to je odmor. Dakle, imamo planinu, reku, šumu, seoski turizam, ali i banjski turizam. Imamo mnogo banja koje su nastale još u vreme Rimskog carstva. I to su lekovite banje koje pomažu da čovek duže i zdravo živi. I takvom vrstom turizma čak bismo mogli da sa zemljama u okruženju, sa zemljama iz bivše Jugoslavije napravimo zajedničke ture, da budu i na moru, da budu i kod nas na planini, mislim da bismo privukli veliki broj turista. A onda bi oni došli pa bi videli zemlju koja je veoma mirna, u kojoj ih svi vole i niko ih ne gleda ni popreko, u kojoj ima mnogo već Kineza koji, ili su došli da privremeno nešto rade ili su ostali pa žive u mešovitim brakovima. Dakle, to prijateljstvo koje sada postoji između Srbije i Kine prenelo se na Srbe i Kineze i može da bude veliki podstrek za turizam, posebno iz Kine. Naši ljudi i sada dolaze u Kinu na turizam, na specijalna putovanja.

Za mene je najupečatljiviji utisak predsednik Kine Si Đinping koji je u godinama kada može da se odlučuje o državi i narodu, koji je apsolutno spreman da reaguje na svaku situaciju, koji je vizionar. Nije samo mislilac koji piše svoje misli, već je vizionar zato što je jednu svoju, možda najveću misao izgovorenu u poslednje vreme u Kini sproveo u delo, a to je „Jedan pojas, jedan put" ili „Put i Pojas". Dakle, čovek koji ima ogromnu odgovornost. Mnogo ljudi u svetu zavisi od toga hoće li Kina biti uspešna ili neće, kako će Kina da se ponaša. Ja mislim da je on potpuno sposoban da nosi tu odgovornost i vidi se po ponašanju Kine. Kina nije napravila ni jedan incident, Kina nikoga nije ugrozila, Kina nikome nije nametnula svoje stavove, Kina nikoga nije bombardovala, Kina nikome nije pretila snagom svog oružja, Kina samo pomaže i ako tako nastavi da se ponaša, mislim da će i ostale svetske sile shvatiti da je taktika kojom su do sada uništavale druge države potpuno pogrešna i da u stvari drugi narodi od njih očekuju da im pomognu.