Pre kineske nove godine dočekali smo i proslavili međunarodnu i pravoslavnu novu godinu. Da Kinezi ne slave srpsku novu godinu nikom nije čudno, ali da gotovo niko osim stranaca ne slavi ni međunarodnu novu godinu verujem da je čudno i našim slušaocima jednako koliko i meni. Na primer, kad sam prvi u Kini čekala Novu 1994. godinu, očekivala sam vatromet i koncert na otvorenom, pa sam zajedno sa nekoliko prijatelja otišla na Trg Nebeskog mira. Tek negde iza ponoći, dok smo se promrzli vraćali u studentski dom, shvatili smo da međunarodna nova godina Kinezima predstavlja samo jedan dan u kalendaru. Poslednjih godina mladi običaji se menjaju, ponegde se organizuje i novogodišnji doček, ali ipak ogromna većina 1. januar doživljava samo kao kalendarski početak nove godine.

Zbog toga pre svega treba reći da Praznik proleća u Kini, odnosno tradicionalna kineska nova godina, ima isti značaj kao i Božić kod Srba. Kineska deca ipak ne čekaju Deda Mraza niti Božić Batu, oni dobijaju ''jasuićian'', odnosno crveni koverat sa novcem. Smatra se da ''jasuićian'' može da zaštiti decu od nesreće tokom cele godine.