23. decembar po kineskom lunarnom kalendaru je poznat kao dan posvećen Bogu kuhinje.

(U savremeno vreme nema mnogo ljudi koji znaju reči molitve Bogu ognjišta. Malo je onih koji mogu slikovito da opišu molitveni obred ovom Bogu. Pogotovo nema ljudi koji mogu da na tradicionalni način prirede obred molitve Bogu ognjišta u selima, a još manje u gradovima.

Ukoliko je reč o tragovima koji nas povezuju sa tradicionalnim obredom, ostala je samo narodna pesma u kojoj se, izmedju ostalog, kaže da je 23. decembra Bog ognjišta ušao u nebesku palatu.

Savremeni Kinezi koji žive u drugim krajevima zemlje počnju otprilike od 23.poslednjeg meseca po lunarnom kalendaru da pripremaju putovanje bilo da idu u rodni kraj ili na neko turističko putovanje. To je naime poslednji rok za rezervisanje karata za voz ili avion.)

Od ovog dana, koji je uvertira novogodišnjeg praznovanja se počinje i serija proslava povodom Kineske Nove godine. Razne porodice u Kini, po običaju, ovog dana treba da odaju poštu Bogu kuhinje, koji će posle rituala otići u Nebesku palatu, kako bi Nebeskom caru podneo izveštaj o životu i opsluživanju raznih porodica u toku minule godine.

Kinezi veruju da ako Bog kuhinje Nebeskom caru prenosi lepe reči, svoja porodica bi u toku iduće godine imao sreću, mir i zdravlje. Zbog toga, svakog 23. decembra po lunarnom kalendaru, sve kineske porodice bi odale poštu Bogu kuhinje, poslužile ga raznim djakonijama, kako bi on pred Nebeskim carem, prilikom podnošenja izveštaja, pohvalio svoju porodicu. Ovaj ritual se zove "ispraćaj Boga kuhinje".

Prilikom rituala, Kinezi na sto pred Bogom kuhinje polaže pored slatkiša, još i činiju vode, bob i travu za stoku, koji se posluže kao hrana za konja Boga kuhinje. Prema predanju, ukoliko bude Bog kuhinje neku porodicu optužio za neko veće zlo, život članova te porodice biva smanjen za po 300 dana, a za manje zlo, za stotinu dana manje.

Kako ne bi Bog kuhinje Nebeskim caru preneo nešto loše o svojoj porodici, razne porodice ga posluže lepljivim šećerom, što onemogućava da progovara Bog kuhinje zalepljenih usta, ili čim bi otvorio usta, pričao bi isključivo slatko i lepo.

Sedam dana kasnije, odnosno za vreme Čusija, noći zadnjeg dana odlazeće godine, neophodno je da razne porodice priredjuju doček Bogu kuhinje, koji se vrati iz Nebeske palate da praznuje u našem svetu. Prema običaju, rituali "ispraćaja i dočeka Boga kuhinje" se vode bez učešća ženskih članova porodice.

Za vreme dana posvećenog Bogu kuhinje postoji i običaj konzumiranja skladnog šečera, koji je upravo ta vrsta šećera čime se posluži Bogu kuhinje. Tokom zime, sladni šećer, očvršćen zbog hladnoće je izuzetno sladak i mirišljav i daje specifičan ukus.