Prema Bačevićevim rečima, postoji veliko interesovanje stranih investitora za izgradnju novog plovnog puta, dužine 655 kilometara, koji bi išao najvećim svojim delom tokom Velike Morave, a bočni kanali protezali bi se do Kraljeva, Niša i Skoplja.

Neke računice pokazuju da bi se kanal gradio oko 12 godina i koštao oko osam milijardi evra, a direktno bi zaposlio oko 30.000 radnika.

Ideja o izgradnji kanala do Soluna, u Srbiji je prisutna više od jednog veka. Skeptici ističu da on nije realizovan ni u bolja ekonomska vremena, a ministar Bačević smatra da bi njegova realizacija obezbedila Srbiji izlaz na more i da bi Srbija postala nezaobilazan faktor u svim saobraćajnim i infrastrukturnim vezama na relaciji između juga Evrope i srednjeg i zapadnog dela kontinenta.

"Ovakvim plovnim sistemom čitava Srbija bi se povezala sa sistemom Rajna-Majna-Dunav, koji je od najvećeg značaja u Evropi, ali i sa sistemom plovnih tokova Rone i Sene u Francuskoj, kao i Odre i Visle", kazao je Bačević.

On je napomenuo i da bi izgradnjom kanala Morava sve te sisteme povezala i brodove usmerila u Egejsko more odakle se račvaju pomorske veze prema drugim delovima južne Evrope, Azije i Afrike.