Ukoliko je miskantus, zaista toliko vrednostan i efikasan, nema razloga a da se on ne upotrebljava u Kini, zemlji koja poslednjih godina, zbog potrebe za održivim razvojem, veliku pažnju poklanja istraživanju obnovljivih izvora energije i razvoju zelene privrede.

U Kini takodje postoji jedan naučnik, Sang Tao, koji se posvećuje razvoju biomase istraživanjem slonove trave.

Slonova trava —biljka za rekultivaciju i razvoj biomase

"Ušteda energije, smanjenje emisije ugljenika i razvoj obnovljivih izvora energije" u Kini je opštepoznata koncepcija održivog razvoja. U očima kineskog naučnika Sang Taoa, potencijal biomase, u odnosu na ostale vrste obnovljivih izvora energije, ipak je neizvesan.

Nedostatak zemljišta za masovnu sadnju biljki, upotrebljivih kao materijala za proizvodnju biogoriva, oduvek je bilo pitanje koje je mučilo naučnike. Da li je u tom smislu upotrebljivo prostranstvo tla na zapadu i severu Kine? Kako ih koristiti?

Sang Tao ima utisak da odgovor na pitanje o budućem razvoju biomase u Kini, postoji upravo na tim nepreglednim područjima.

Potencijal i perspektiva razvoja biomase u Kini je preokupacija Sang Taoa. Nakon višegodišnjih istraživanja, zapala mu je za oko upravo slonova trava ili miskantus.

Takozvane biljke-biogoriva prve generacije, poput kukuruza, kineskog zelja ili trske iziskuju mnogo klimatskih uslova i zahtevaju đubrenje, zalivanje, obradu i upravljanje, a profit na kraju ne odgovara ogromnim ulaganjima.

Zbog toga, naučnici su poslednjih godina, počeli da se posvećuju otkrivanju biljaka za biogoriva druge generacije.

SAD su 2007. godine pokrenule nekoliko značajnih programa o biomasi, a Univerzitet u Mičiganu, u kome predaje Sang Tao, učestvovao je u jednom od programa. Istraživanja su sprovedena kod miskanusa („švičgras"), slonove trave, vrbe i jablana.

Američki državni savetnik za energetiku, Stefen Long, naučnik je koji dugovremeno proučava slonovu travu. Godišnji prirast te biljke, koju je sa saradnicima sadio na univerzitetskom eksperimentalnom polju iznosi čak 30 tona po hektaru. Biljka je viša od švičgrasa, a prirast je za tri puta veći.

Long je u kasnjem radu objavljenom u časopisu Sajns („Science") naveo da, ukoliko polovina neiskorišćenog obradivog zemljišta u SAD, oko 7 miliona hektara, bude upotrebljena za uzgoj slonove trave, po količini proizvodnje, u 2008. godini, potreba cele zemlje za benzinom mogla je da bude smanjena za 20 odsto, a emisija ugljen-dioksida, izazvanog korišćenjem benzina, za 30 odsto.