On je dodao da je u vreme krize postalo jasno da nijedna rezervna valuta ne može da "pretenduje na svoju isključivost", objavljeno je na sajtu Vesti.ru.

"Sada svi sa strahom gledamo u Evropu. Razmišljamo o sudbini evra, gatamo da li će Grčkoj dati novac ili će ona u određenom trenutku otići iz evrozone, što bi dovelo do lančane reakcije i raspada cele Evropske unije", ukazao je Medvedev.

Ekonomije članica BRIKS-a, među kojima je Kina, ali i Zajednice nezavisnih država, tesno su povezane sa privredama zemalja EU, pri čemu trgovinska razmena Rusije sa članicama evrozone dostiže 300 milijardi dolara godišnje.

Po rečima Medvedeva, ne teži samo Rusija da rublja bude priznata kao rezervna valuta.

"Mi imamo partnere u Jedinstvenom ekonomskom prostoru, a to su Belorusija i Kazahstan. Sada razmišljamo o tome da sva valutna pitanja, kao i pitanje stvaranja Međunarodnog finansijskog centra u Moskvi, rešavamo zajednički", podvukao je Medvedev.

Finansijski zvaničnici dveju zemalja su pri donošenju takve odluke uzeli u obzir rastuću trgovinsku razmenu između Srbije i Rusije, priliv investicija velikih ruskih kompanija u Srbiju i postojanje bilateralne bescarinske trgovine.

Analitičar deviznog tržišta Ana Bodrova iz agencije "Investkafe" je za dnevnik "Novije izvestija" ocenila je da je taj potez Srbije uglavnom diplomatskog karaktera i da se ne treba nadati da se time poboljšavaju kratkoročni izgledi za rublju.

Mogućnost za sklapanje sporazuma u ruskoj valuti stvara ruskim kompanijama bolje uslove za poslovanje u Srbiji, rekla je Bodrova i objasnila da je za ruske izvoznike pogodnije da plaćanja u okviru sporazuma obavljaju u valuti koju koriste kod kuće. Ekonomija Srbije, uz to, nije tako velika kao što je ekonomija Kine sa kojom je Rusija takođe postigla sporazum o obavljanju transakcija u rubljama.

Analitičarka Alina Komkova smatra da ta inicijativa Srbije može pomoći ruskim vlastima da sprovedu svoje ambiciozne planove.

Vlada Rusije je odredila dugoročne ciljeve za razvoj domaćeg finansijskog sistema, uključujući razvoj nacionalne valute, podsetila je Komkova. To znači korišćenje rublje na međuregionalnom nivou i, na dugi rok, na međunarodnom.

Rusku rublju u direktnim trgovinskim transakcijama već koriste zemlje Zajednice nezavisnih država, centralne Azije i Kine. Srbija je novi korak u tom pravcu, ovoga puta ka Evropi.

Rusija slične odnose ima i sa zemljama Carinske unije (Belorusijom i Kazahstanom), podsetila je Komkova. Prema njenom mišljenju, rublja u principu ima šanse da postane rezervna valuta u okviru te unije u sledećih pet godina.

Predsednik ruske VTB banke Andrej Kostin je ranije izjavio da ruska rublja ima dobre šanse da postane regionalna valuta, odnosno valuta za zaključivanje sporazuma na postsovjetskom prostoru.