Pripremila: Lidija Obradović

Od svih čula kojima nas je priroda obdarila, dodir je najsuptilniji i na njega najdublje i reagujemo. Dodir svega što nas okružuje, dodir dragih bića, pa i dodir onoga što oblačimo snažno utiče na naša osećanja i raspoloženja. Svila i njen dodir u toj igri čula imaju posebno mesto. Svetlucava, tanka, lagana, tajanstvena i misteriozna, intrigantna, nežna, seksepilna...svila je tkanina koja najpre ženi pruža osećaj da je posebna, lepa i neodovljiva. Psiholozi tvrde da dodir svile ima izuzetno pozitivan uticaj na ljudsku psihu, da uliva sampouzdanje i popravlja raspoloženje.

Visoko cenjena, svila je od pamtiveka je često bila vrednija od zlata i svog drugog blaga i nekada su je mogle nositi samo carice, kraljice, plemkinje i bogate naslednice. Kao i mnogo toga drugog u ljudskoj civilizaciji, i ova čarobna tkanina nastala je u Kini. Njena proizvodnja najduže je čuvana tajna u istoriji čovečanstva – istoričari kažu čak dve hiljade godina oprezno čuvana tajna.

Nastanak svile u Kini vezuje se za kinesku boginju svile – Sji Lingši, koja je bila žena legendarnog Žutog cara, tri hiljade godina pre nove ere. Boginja svile je zaslužna za početak gajenja svilene bube i pronalazak razboja za tkanje svile. Tako kaže legenda, a rezultati arheoloških iskopavanja svedoče da je u Kini svila počela da se tka 5000 godina pre nove ere, jer iz tog doba potiču pronadjena vretena za svilu, ostaci svilenog konca i delovi tkanine sa više arheoloških iskopina duž reke Jangcejang. Gajenje svilenih buba, tehnika i proces dobijanja svilene niti i način tkanja bile su najstrožije čuvane tajne koje su kontrolisali carski dvorovi, a poslovi vezani za svilu bili su glavno zanimanje većine ondašnjih žena. Iznošenje živih svilenih buba iz zemlje smatrano je najvećim zločinom koji je kažnjavan smrću.