Pripremila: Tatjana Soldat
Kada sam 1989. godine upisala kineski jezik, svi su me posmatrali sa velikim čuđenjem i pitanjem zašto sam odabrala baš kineski, a ne neki drugi, na primer engleski, nemački ili francuski jezik. U to vreme popularnost kineskog jezika je bila tek na početku, a 2012. godine, dvadesetak godina kasnije u osnovne i srednje škole u Srbiji uveden je kineski jezik kao fakultativni predmet. Učeći strani jezik čovek ima mnogo bolji uvid u kutluru jedne zemlje, razume način na koji razmišlja taj narod i postaje im blizak. Ipak, dešavaju se i nesporazumi, upravo zbog nedovoljnog poznavanja stranog jezika. Kada sam kao studentkinja tek doputovala u Kinu, čudila sam se što me stalno pitaju da li sam jela. Tek kasnije sam shvatila da Kinezima pitanje ''Jesi li jela?'' znači isto što i na srpskom ''Šta ima?'' Takvih i sličnih primera ima dosta, ali nam savladavanje tih početnih prepreka otvara put za dublje poznavanje zemlje u kojoj boravite.
U mnogim razvijenim zemljama sveta postoje kursevi integracije, koji se sastoje od kurseva jezika, a u Kini, drugoj ekonomiji sveta, takav program ne postoji. Da li zbog tradicionalne kineske gostoljubljivosti ili urođene skromnosti, tek Kinezi se oduševe kad čuju da neki stranac pokušava da izgovori rečenicu na kineskom jeziku. Uopšte se ne očekuje znanje jezika kojim govori svaki četvrti čovek na svetu i koji je jedan od šest radnih jezika Ujedinjenih nacija. Zbog geografske udaljenosti i specifičnosti azijske kulture, strancima je veoma teško da suštinski razumeju Kinu. Čak i ukoliko dobro govorite kineski jezik, biće vam teško da pratite predstavu Pekinške opere ili druga dramska izvođenja i da razumete način razmišljanja ovih ljudi. Zbog toga se u zapadnim medijima često prenose polutačne ili pogrešno protumačene informacije o Kini. Bilo mi je smešno kada sam u jednim uglednim novinama videla fotografiju Kineza koji u podne spava na ulici i popratni tekst u kojem se govori da nema normalan smeštaj. Očigledno da uvaženi gospodin novinar toga lista nema pojma da Kinezi imaju naviku spavanja u podne i da mnogi od njih spavaju ma gde se našli.
Sudeći po tome koliko stranaca govori engleski jezik, jasno je da je ogromna meka moć zemalja engleskog govornog područja, pre svega Velike Britanije i SAD. U posleratnom periodu u Kini je bio veoma popularan ruski jezik, ali se to kasnije promenilo i sva deca u školama imaju engleski kao obavezan strani jezik. Koliko popularizacija jezika pokazuje meku meć neke zemlje?
