Razgovarao: Radosav Berbatović

Igrači u Srbiji i Kini su vrlo slični, prvenstveno su i jedni i drugi obično iz siromašnih porodica, vredni su, uporni i spremni da dosta treniraju – kaže na početku razgovora za Kineski radio „Internacional" jedan od najnagrađivanijih srpskih fudbalskih trenera Vladimir Petrović – Pižon, koji je u perodu 2007/2008 godine vodio kineski, a 2010/2011 srpski nacionalni tim.

Vodili ste i kinesku i srpsku reprezentaciju. Koje su sličnosti i razlike u ponašanju igrača i načinu pristupa koji trener treba da zauzme?

- Našim igrača se poneka dešava da, igrjući za strane klubove, poboljšaju svoj materijalni položaj i iskustvo, a istovremeno im koncentracija bude slabija kada igraju velike utakmice za reprezentaciju. Kod kineske reprezentacije, često je nedostatak što retko igraju van klubova u svojoj zemlji, nemaju mnogo iskustva, pa to nedostaje reprezentaciji. U kineskim klubovima je ipak bolje, pošto klubovi dovode iskusne igrače iz inostranstva i zato i prave bolje rezultate.

Problem kod naše reprezentacije, često je i što igrači premalo igraju zajedno, pripreme traju kratko i nedovoljno se upoznaju i uigraju. U Kini, nasuprot, pripreme traju dugo, čak predugo. Kada sam vodio kinesku reprezentaciju dešavalo se da imamo tri meseca do prve utakmice. Tako da već posle mesec dana igrači se umore i nas i treninga, pa kad dođu na utakmicu ponašaju se kao da i nisu trenirali.

I srpska i kineska reprezentacija nedavno su igrali sa Špancima. Da li ove reprezentacije mogu parirati Špancima?

- Smatram da kineska reprezentacija pravi greške, jer često igra sa najačima, pa igrači ne mogu da uhvate pobednički zalet. Dok sam trenirao reprezentaciju stalno su tražili da igramo protiv nemačkih klubova, koje i mnogo iskusnije reprezentacije ne mogu pobediti. Potrebno je voditi računa s kim se igraju te prijateljske utakmice da bi igrači dobili samopouzdanja, ali i da se bolje upoznaju između sebe.

Kineski savez je doneo odluku da se nacionalni tim okrene španskom načinu igre, za selektora su doveli Kamača, a nekolicinu mladih igrača poslali su u španske klubove. Da li smatrate da je to pravi model za kineski fudbal?

- Kada sam vodio reprezentaciju takođe smo tako i igrali. Kada je posle utakmice sa Mijanmarom, u kojoj smo pobedili 6:0, stručni štab analizirao utakmicu utvrdili smo da smo zaista počeli da igramo kao Španci. Imali smo 26 pasova, a da protivnik nije dotakao loptu. Mislim da smo bili na pravom putu, ali na žalost nismo imali sreće. Svi bi voleli da igraju kao Španci, to je pravi fudbal, ali da bi se taj nivo postigao moraju svi igrači u timu da istinski znaju da igraju.

Kako gledate na to što se ni srpska ni kineska reprezentacija nisu plasirale u najviša takmičenja, mi na evropsko , a Kina na svetsko?

- Prvenstveno je velika greška što se selektori veoma brzo menjaju. Novi selektor često zameni i većinu igrača, a takve česte promene teško mogu doneti dobre rezultate. Treba ostaviti selektora da radi sa igračima i kad takmičenje nije blizu. Ako nekome date šansu da neko vreme vodi nacionalnu reprezentaciju on stvara grupu igrača, koja zajedno radi duže vreme, međusobno se bolje upoznaju i samim tim i bolje igraju.

Dobri igrači, loš tim!

Često se srpskom nacionalnom timu dešavalo da imaju sjajne pojedince, a da rezultati na takmičenjima izostanu?

- Pored toga što se zbog kratkog vremena za pripreme igrači međusobno dobro ne upoznaju, fale nam igrači na poziciji broja 10, koji znaju da osmisle igru. Kad bi smo imali dva igrača, kao što Španija ima Inijestu i Čavija, igra bi nam bila daleko bolja. To važi za sve, ko ima Čavija i Inijestu može da kaže da ima tim.