Pripremila: Tatjana Soldat

Kina je poslednjih nekoliko godina svugde u svetu počela da otvara Konfučijanske institute, kako bi strancima približila svoju kulturu, način života i svoja shvatanja. Iz istog razloga kineske vlasti svake godine organizuju veliki broj stručnih seminara, kako bi strani stručnjaci iz raznih oblasti mogli da upoznaju Kinu ''iz prve ruke''.

Jedan od takvih seminara u Pekingu završen je pre nekoliko dana, radi se o seminaru za trgovinu i ekonomiju, a namenjen je stručnjacima iz zemalja centralne i istočne Evrope. Organizator seminara bilo je kinesko Ministarstvo trgovine i Medjunarodna poslovna akademija za državne službenike, a Srbiju je na tom seminaru predstavljala član Komisije za hartije od vrednosti, Zorica Krnjević Mišković, koja je ovde provela dve i po nedelje. Ovo je bila njena prva poseta Kini, a tokom razgovora mi je rekla da je veoma zadovoljna i samim seminarom, kao i gostoprimstvom i običnih ljudi i svih onih koji su u organizaciji seminara. O samom seminaru gospodja Krnjević Mišković je rekla:

-Moja funkcija u Komisiji za hartije od vrednosti je regulatornog karaktera, pre svega za zaštitu manjinskih akcionara i investitora. Ovaj seminar je bio veoma koristan za upoznavanje osnovnih etičkih načela u Kini, ali i upoznavanje sa njihovom regulativom i sa problemima sa kojima se susreću ulaskom u centralnu i istočnu Evropu.

KRI: Kakva su bila predavanja i ko su bili predavači?

-Predavanja su bila zaista sveobuhvatna. Mislim da je bilo malo vremena za takvu vrstu predavanja, pa mogu reći da smo imali kratak, ubrzan kurs o Kini. Predavači su bili iz Ministarstva ekonomije, iz odeljenja koja su zadužena za Evropsku uniju (EU), imajući u vidu da su neke zemlje članice EU i zemlje zapadnog Balkana, koji je kandidat za članstvo u EU. Imali smo predavače i sa Akademije za medjunarodne odnose, koji su govorili o Kini, kineskoj populaciji, kulturi, ekonomskom razvoju i drugim temama, tako smo stekli sveobuhvatnu sliku o različitim oblastima u Kini. Imali smo prilike da vidimo kako se Kina prezentira i sa tačke gledišta Akademije za medjunarodne odnose i sa ekonomske tačke gledišta, gde su nam predavači govorili o njihovom ekonomskom razvoju. Kineski ekonomski bum je svima nama veoma interesantan zbog krize, koja je zahvatila zapadni svet. Na mene su predavači ostavili odličan utisak! Predavanja su bila na engleskom jeziku, za mene je bilo iznenadjujuće da svi izuzetno dobro govore engleski jezik, da sam se u nekim trenucima i ja sama postidela. Imali smo samo dva predavača koji su smatrali da ne poznaju dovoljno engleski jezik i nisu želeli da nešto pogrešno razumemo, pa su obezbedili prevodioce, ali lično mislim da im prevodilac nije bio potreban, jer sam kasnije, u razgovoru sa njima, videla da dosta dobro vladaju engleskim jezikom. Boravak u Kini i učešće na ovom seminaru je za mene jedno ogromno iskustvo i osećam veliku zahvalnost ovoj državi i Ministarstvu ekonomije što mi je omogućilo tu čast da dodjem ovde i provedem dve i po nedelje, sve o trošku kineske države. Koncept seminara je napravljen izuzetno dobro. Ja sam donekle poznavala Kinu, ali iz knjiga, časopisa, Interneta, pa i slušajući izveštaje Si-En-Ena (CNN) i Bi-Bi-Sija (BBC). Ja dolazim iz prijateljske zemlje i nemam iskrivljenu sliku o Kini, ali mi je pre dolaska ovde ostala nejasna, odnosno delovala mi je pomalo surovo politika o radjanju jednog deteta. Kao budućoj majci, to mi je izgledalo neshvatljivo, a bilo je još nekih stvari koje mi nisu bile sasvim jasne. A onda, kad sam stigla i videla koliki je institut, kada sam videla kolika je akademija i broj ljudi koji se tu nalazi, kad sam videla koliko ljudi čeka u redu samo da bi izašli... ja u životu nisam videla toliki red! Da biste došli do izlaza morate čekati jedno 15 minuta! Sa velike distance sve to izgleda drugačije, pogotovo iz Srbije, koja ima oko osam miliona ljudi. Ali kada dodjete u Kinu i vidite ovdašnju situaciju, onda shvatite da je uvodjenje politike o radjanju jednog deteta zaista bilo neophodno. Kad sam čula podatak da je njihov net natalitet sa korekcijom za jedno dete preko četiri miliona, kao jedna Hrvatska, onda sam u potpunosti shvatila potrebu za uvodjenjem takve politike, jer mora da se obezbedi normalno funkcionisanje zemlje, treba da se izbegne ogromna nezaposlenost, treba stvoriti uslove da nema ogroman broj gladnih, da bi ta država imala neki prosperitet. Takodje mi se u Kini dopao odnos prema manjinama, to je slično kao u Srbiji, pa apsolutno podržavam tu politiku. Ja sam u Srbiji ponekad ljuta, jer odredjene manjine imaju veća prava nego većinski narod. Sećam se svog upisa na fakultet, kada je jedan pripadnik nacionalne manjine imao veoma mali broj bodova, ali je bio na budžetu isto kao i ja, koja sam imala skoro maksimalan broj bodova. To je princip po kojem se štite manjine. Nacionalne manjine u Kini imaju veća prava i što se tiče radjanja dece, jer mogu da imaju više dece. Ja bih da se opet vratim na politiku o planiranju porodice, želim da dodam da ova politika u Kini nije striktna, jer ljudi mogu da, ukoliko žele još jedno dete, podnesu zahtev i uz odredjenu proceduru država im odobri radjanje još jednog deteta.