Sijan je poznat po svojim urmama, crnim, crvenim i žutim, a trgovci u muslimanskoj ulici ih nude u najrazličitijim formama, nadevenih bademom, orahom , posutih susamom, ušećerenim ili suvim.

Ipak , kažu da nigde u Kini ne uspeva tako ukusan nar, kao što je u Sijanu. Mi smo ovaj put uživali u raskošnoj lepoti tek procvetalih narandžastih i žutih stabala nara i mogli samo da zamišljamo kako će se pretvoriti u najslasnije plodove jeseni.

Narovi su naročito lepi na putu ka grobnici utemeljivača dinastije Ćin, koja se nalazi na jednom brdu sa koga puca prelep pogled na panoramu Sijana, onog kome dugujemo zahvalnost za tako realističnu i naizgled živu vojsku od terakote. Dok posmatrate unikatne figure vojnika i konja u formaciji spremnoj za napad, prosto vas podilazi jeza od vajarskog umeća stvaralaca.. Medjutim, veći deo vojske je ponovo zatrpan, jer arheolozi još nisu uspeli da odgonetnu formulu kojom bi zaštitili boje na figurama. Naime, od trenutka kada se figura ratnika, inače lica u prirodnoj boji kože i odora obojenih najfinijim grimizno crvenim, plavim ,ljubičastim, zelenim i drugim bojama, izvadi iz zemlje, boje nestaju u rasponu od nekoliko sati do nedelju dana.

Najčuveniji nemački arheolozi i oksfordski stručnjaci zajedno sa svojim domaćinima Kinezima, za sada bezuspešno pokušavaju da pronadju način kako da sačuvaju autentične boje.

Strpljivi Kinezi iz Sijana, bez previše panike i uzbudjenja kažu da nešto treba ostaviti i generacijama koje dolaze, ne mora se baš sve otkriti sada i odmah.

Iz istih razloga se ne dira ni grobnica osnivača dinastije Ćin, kažu utvrdjeno je ogromno prisustvo žive na prostoru od nekoliko stotina hektara, oko grobnice. Stari spisi ukazuju da je u pokušaju da se stvori verna kopija nadzemnog života korišćena velika količina žive da bi se pod zemljom napravile reke , jezera i odgovarajući reljef.

Pripremila

Dajana VeličkovićŠabotić