Kineski zid je najveća građevina na svetu, a ujedno i najveća građevina koja je služila za odbranu od varvara u staroj Kini. Ovo arhitektonsko čudo poznato u celom svetu, sa svim ograncima Zida, dugačko je 50 hiljada kilometara. Gradnja Kineskog zida je trajala više od 2000 godina. Prvi građevinski radovi su počeli u Periodu proleća i jeseni ( 770.---476.godine p.n.e.), potom se gradnja nastavila u Periodu zaraćenih država ( 475.---221.godine pre naše ere), a onda se nastavila pa sve do kraja perioda u kome je vladala dinastija Ming (1368.---1644.godine). Protežući se sa istoka na zapad Kine, Veliki zid se uzdiže i spušta preko planina, stepa i pustinja. Dužina Kineskog zida, nepristupačnost terena i dužina vremena izgradnje, su retki ne samo u Kini, nego i u celom svetu. Veliki zid je jedno od sedam svetskih čuda, zajedno sa rimskim Koloseumom, Krivim tornjem u Pizi i drugima.

O izgradnji ovog monumentalnog objekata u drevnoj Kini postoji bezbroj priča, a među njima se nalazi i legenda o Meng Điangnju.

Dve i po hiljade godina se prepričava legenda o Meng Điangnju, pa je u usmenoj narodnoj književnosti ova priča postala jedna od četiri najpoznatije ljubavne legende u drevnoj Kini. Ova priča je 2006. godine uvršćena u prvu grupu liste nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou.

Prema istorijskim beleškama, u jesen 550. godine pre naše ere, general države Ći ,Van Ćiliang je zajedno sa svojom armijom napao državu Đu. U tim borbama general Van je poginuo, pa je njegova žena, Meng Điangnju samrtni kovčeg dočekala na kućnom pragu. Tadašnji car države Ći je poslao svoje predstavnike da odaju poštu pokojnom generalu. Meng Điangnju je svoga muža smatrala veoma hrabrim i odanim caru i državi. Mislila je da je car veoma neiskren, pa je njegove izaslanike odbila i nije im dozvolila da se približe kovčegu. Nakon toga je car države Ći lično došao u kuću generala Van Ćilianga i naredio da ga sahrane na periferiji prestonice.

Tokom prenošenja kovčega sa generalom, nastale su mnoge priče o tome kako je Meng Điangnju bugarenjem žalila muža, kako je zbog njene tuge srušen deo Velikog zida, a postoji i priča kako je Meng Điangnju skočila u reku. Bugarenje je postalo simbol duboke žalosti. Njena žalost za mužem je bila toliko duboka da je i kamen proplakao, pa se srušio deo Kineskog zida. Pošto nije mogla da zamisli život bez njega, skočila je u reku, kako bi svoga muža pronašla u drugom svetu.

Priča o Meng Điangnju je simbol iskrene ljubavi i snage jedne žene, koja se protivi ratu. Priča je prilagođena životu radnika, a njome su prikazane njihove najiskrenije želje.

Ova legenda o Meng Điangnju je veoma vredan materijal i za književnost i za kulturu jednog naroda. Ideje koje su prikazane u njoj, velika ljubav i snaga ličnosti, su zajedničke za sve ljude ovoga sveta.

Gradić Zihe, u provinciji Šandong, je po svom specifičnom geografskom položaju i bogatom sadržaju priče o Meng Điangnju, postao izvor ove priče. U ovom malom gradu se nalazi dobro očuvana deonica Velikog zida na teritoriji tadašnje države Ći i vijugava reka Zihe, a tu je nastala i pesma " Deset plakanja zbog Velikog zida". U ovom gradu se nalaze tragovi mnogih spomenika iz drevnih vremena. Nedaleko od gradića Zihe se nalazi planina Šantaj, a na jednom njenom prevoju nalaze se dve velike platforme. Legenda kaže da su se na ovom mestu Meng Điangnju i njen muž oprostili sa ovim svetom, pa se ovo mesto zove „ platforma Meng Liang" ili „ platforma Điangnju". U ovom kraju postoji običaj, sačuvan do današnjih dana, da stanovništvo svake godine 3. marta i 9. septembra po lunarnom kalendaru pale mirisne štapiće i postavljaju privremenu pozornicu za pevanje.

Legenda o Meng Điangnju je veoma popularna u Kini, a u mnogim mestima Kine mogu se videti spomenici posvećeni Meng Điangnju. Nemojte se iznenaditi ako prilikom obilaska Kine u provincijama Šandong ili Šensi, ili u Šangaju naiđete na hram Điangnju, grobnica Điangnju u Šanhajguangu i drugi.

Legenda o Meng Điangnju je obrađena u formi narodnih pesama, televizijskih serija i lokalna šaosin opera. U Šri Lanki je priča „Meng Điangnju plače zbog Velikog zida" u februaru prošle godine obrađena kao pozorišna predstava. Na osnovu kineske narodne priče o Meng Điangnju, režiser je napravio kombinaciju baleta i opere, čime je dočarao ljubavnu priču iz drevne Kine.