Žuti car bio je veliki plemenski vođa krajem perioda prvobitnog društva u Kini, a on se smatra i ocem kineske nacije. Od 422. godine pre naše ere, radi evociranja uspomene na njega, imperatori drevnih dinastija su održavali svečane rituale njemu u čast, koji su se ustalili u narodu. Poslednjih godina sve više Kineza u zemlji i u inostranstvu posvećuju veliki značaj društvenom obredu evociranja uspomene na Žutog cara. Zvanični ritual se održava za vreme praznika Ćingming (Zadušnica) , koji se obeležava 5.aprila. Tom svečanom ritualu prisustvuju i državni rukovodioci. Narodni ritual sećanja na Žutog cara se održava za vreme praznika Čongjang., odnosno Dana starih ljudi, koji se obeležava 9. septembra po lunarnom kineskom kalendaru. Tako je ritual sećanja na Žutog cara uvršćen u listu kineske nematerijalne kulturne baštine.

Ritual sećanja na Žutog cara se održava na mestu gde je sahranjen, u srezu Huang Ling, u provinciji Šansi. Prva grobnica Žutog cara je izgrađena u periodu dinastije Ćin, a kasnije je više puta obnavljana I proširivana. U okviru grobnice Žutog cara se nalazi i hram Sjuan Juan. Svi koji dođu da odaju počast ocu kineske nacije, Žutom caru, najpre obiđu njegov grob. Turistički vodič, Džang Ći o tome kaže:

Grob nije mnogo veliki, može se reći da je sasvim običan. Postavljen je nadgrobni spomenik visine 3,6 metara na površini od 200 kvadratnih metara. Običaj je da oni koji dođu ovde najpreobilaze okolo groba Žutog cara u smeru obrnutom od kazaljke na satu. To simbolično označava vraćanje vremena pet hiljada godina unazad, u vreme kada je živeo Žuti car.

I zvanični I onaj narodni, nezvanični ritual podsećanja na Žutog cara uvek privuče nekoliko desetina hiljada ljudi. Gospodin Liu iz Pekinga je 2009. godine za vreme praznika Čongjang, Dana starih ljudi, prvi put posetio grob Žutog cara. On je rekao:

Obišao sam jedan krug oko groba Žutog cara. Zapalio sam mirisne štapiće i udario u zvono 108 puta, kao znak molitve za spokojstvo svih nas.

Udaranje u bubnjeve i zvona je veoma važan deo u celom procesu rituala sećanja na pretke. Turistički vodič Bei Jan je rekla:

Udaranje u zvona prilikom sećanja na pretke simbolično označava molitvu za spokojan život. Svaki broj ima svoju siboliku: 36 udaraca je molitva za zaštitu od bolesti i nesreće, 66 udaraca za porodičnu sreću, 99 udaraca u gong je molitva za rukovodeće mesto, a 108 udaraca je molitva za sreću u tri generacije porodice.

Za sada ne postoji specifičan narodni ritual sećanja na pretke, a zvanični ritual evociranja uspomene na Žutog cara je svečanost na kojoj učestvuju I državni rukovodioci. Na žrtveni oltar se stavljaju sezonsko voće, cveće, sveće i drugi ritualni predmeti. Za vreme rituala se udara u bubnjeve i zvona, postavljaju se korpe sa cvećem ispred groba, čitaju se tekstovi koji govore o sećanju na pretke, sluša se određena vrsta muzike uz koju se igra I obilazi se oko groba.

U Zapisima istorije Kine (Šiđi) najraniji zabeleženi ritual sećanja na Žutog cara održan je 422. godini pre naše ere, a najmasovniji ritual je održan 110. godine pre naše ere, tokom prve godine vladavine imperatora Vu iz dinastije Han. Najraniji tekst napisan kao sećanje na Žutog cara nastao je 1371. godine naše ere, tokom četvrte godine vladavine imperatora Hong Vu, u periodu dinastije Ming. Nakon toga ritual sećanja na Žutog cara je postao uobičajen I održavao se svake godine. O tome je turistički vodič Džang Ći rekla:

Imperator Vu iz dinastije Han je doveo 180 hiljada ljudi da pristvuju ritualu sećanja na Žutog cara. Tada je izgrađen oltar Hangvu, gde posetioci izražavaju poštovanje precima. Te godine je održan najmasovniji zvanični ritual u istoriji. Prvi imperator dinastije Ming je na nakon stupanja na presto lično napisao članak o Žutom caru, koji se, kao kulturno blago, čuva u muzeju Sjuan Juan.

Pre osnivanja Narodne Republike Kine, predstavnici Komunističke partije Kine i partije Guomingdang su zajednički odavali počast Žutom caru. Sun Jat Sen je prilikom stupanja na dužnost privremenog predsednika Kine, na čijem je čelu u to vreme bila partija Guomindang, je poslao svog specijalnog izaslanika na ritual sećanja na Žutog cara. Mao Cetung, tadašnji rukovodilac Komunističke partije Kine je lično napisao članak posvećen Žutom caru. Nakon osnivanja nove Kine, naročito posle 1978. godine od uvođenja politike reformi i otvaranja prema svetu, sećanje na Žutog cara je aktivnost koja privlači veliki broj Kineza I koja je iz godine u godinu sve svečanija.

Ritual nije jednostavan, mora da počne tačno u određeno vreme, kao znak poštovanja prema Žutom caru. Džang Ći je rekla:

Ritual počinje u 9 sati i 50 minuta, jer to vreme simbolizuje dostojanstvo našeg pretka, Žutog cara. U drevnoj Kini neparni brojevi su bili simbol sreće, a carskim brojevima su smatrani brojevi devet i pet, predstavljaju vrhunsku vlast imperatora. Celokupan ritual izražava najviši stepen poštovanja potomaka kineske nacije prema precima.

Državni savet Kine je 20. maja 2006.godine doneo odluku da ritual sećanja na Žutog cara bude uvršćen u prvu grupu liste kineske nematerijalne kulturne baštine na državnom nivou