Limun se čuva u tamnim prostorijama na temperaturi od oko šest stepeni ili u toploj prostoriji na 15 do 18 stepeni. Najpodesniji je suv podrum sa zemljanim podom.

Limun može da se stavi i u toplije prostorije, dalje od promaje i od radijatora, to jest, od peći. Promaja i naglo zagrevanje smetaju stablu limuna. U takvim uslovima opadaju mu mladi plodovi, listovi i cvetovi. Najpodesnija mesta za limun su južna ili jugoistočna strana, zbog svetlosti. U zamračenim prostorijama limun se zaliva svakih 15 dana, a u toplijim svake nedelje ili prema potrebi. Zaliva se, po mogućnosti, mlakom vodom. Ako se zaliva hladnom vodom, usled naglog hlađenja korena uspori se uzlazno kretanje sokova, te listovi opadaju. U prostorijama s parnim grejanjem pored limuna treba držati vlažne krpe ili sunđer kako bi se povećala vlaga u vazduhu. U jako suvoj prostoriji limunu opada list i plodovi se smežuraju, postaju sitni i siromašni sočnim delom ploda.

Zemlja u sudu limunu se menja svake godine ili najkasnije svake druge. Iz suda se izvadi biljka s korenom. Pažljivo se stavi na pod zastrt pak-papirom ili nekim starim krpama. Sud se dobro očisti i napuni se novom zemljom do polovine. Zemlja se zatim malo sabije pa se na nju stavlja koren limuna. Koren se pažljivo zatrpava do deset centimetara iznad korenovog vrata. Posebno se stavlja sloj od deset centimetara između korena i stranica zida. Zemlja se posle toga dobro nabije i zalije.

Za limun se priprema smeša od podjednakih delova zemlje, zagorelog stajnjaka, komposta i peska. Sve se dobro izmeša, pa se time pune sudovi za limun. Iz smeše treba otkloniti sve organske materije koje bi mogle da trule. Takve materije prenose truljenje na koren limuna. Za limun su najpodesniji zemljani ili drveni sudovi. Drveni sudovi se impregniraju katranom ili drugim materijalima. Oni moraju biti što veći kako bi se koren nesmetano razvijao.

Ako se na limunu pojavi pauk ili štitasta vaš, treba ga prskati odgovarajućim sredstvima koja se nabavljaju u poljoprivrednim apotekama.