Flaširana voda je postala deo životnog stila, to više nije skup proizvod i postala je uobičajena u prodavnicama širom sveta. Ali prema istraživačima kao rezultat masovne potrošnje flaširane vode za piće može biti ugroženo zdravlje planete.

Prema novom izveštaju velika potrošnja flaširane vode stvara nepotrebni otpad a troši se i energija za njihovu proizvodnju čak i u zemljama gde je sasvim ispravna pijaća voda iz slavina.

Izveštaj koji je sačinio Earth Policy Institute (EPI) se kaže da je potrošnja flaširane vode udvostručena između 1999 i 2004 godine, dostigla 154 biliona litara godišnje.

Flaširana voda često nije zdravija od one iz slavine ali može biti 10,000 puta skuplja npr. u Americi 2.50$ [U.S.] po flaši košta više nego gas kaže Emily Arnold, istraživač iz Vašingtonskog D.C.

Većini deo ovako visoke cene je zahvaljujući troškovima transporta i pakovanja. Četvrtina ovako proizvedene vode se izvozi. U izveštaju je primer kompanije iz Helsinkija koja je u 2004-toj godini izvezla 1.4 milion flaša ustvari flaširane "česmovače" u Saudi Arabiju koja je udaljena 4,300 kilometara.

Francuski brendovi vode Evian i Volvic izvoze 50 do 60% do destinacija širom globusa. Najveći potrošači flaširane vode su Amerikanci, Meksiko, Kina i Brazil. Italijani piju najviše po osobi u proseku 2 čaše dnevno.

U mnogim razvijenim zemljama prirodnjačke grupe izazivaju naciju tvrdeći da je voda iz boce zdravija od one iz česme.

Natural Resources Defense Council, koji godinama prate industriju flaširane vode zaključuju na osnovu svojih istraživanja da nema uverljivih dokaza da je voda koja dolazi iz flaše čistija ili zdravija od vode iz česme. 25% flaširane vode je u stvari voda iz vodovoda nekada malo dorađena a nekada ne.

Ipak i u slučajevima gde je sigurnije piti flaširanu vodu, masovno pakovanje u plastične flaše narušava prirodnu sredinu. Procenjuje se da se godišnje baca 2.7 miliona tona iskorišćenih plastičnih boca. Najčešće se za proizvosnju ovih flaša koristi polietilen terftalat (PET) koji se dobija iz sirovog mazuta. Da bi se zadovoljile godišnje potrebe u flaširanoj vodi samo Američkog tržišta koristi se 1.5 miliona barela mazuta, što bi obezbedilo gorivo za 100,000 automobila za godinu dana.

86% plastičnih flaša postaje đubre a za razgradjnu plastične flaše potrebno je između 400 i 1000 godina. Rešenje nije ni spaljivanje PET ambalaže jer se njihovim sagorevanjem stvaraja hlor u gasovitom stanju a pepeo sadrži teške metale.

Alternativa su takozvane BIOTA flaše napravljene od biološki razgradive plastike - poliatik acida (PLA), koji se dobija od kukuruza. Ova tehnologija proizvodnje flaša je tek na početku a dotle kad god bacite plastičnu flašu setite se da ce se ona razgraditi tek za narednih 400 godina...biće to lepa fosilna svedočanstva o tekovinama naše civilizacije.