Nema ničeg lošeg u osećaju gladi s vremena na vreme, to je normalan odgovor na smanjeni usnos kalorija , nezgoda leži u tome što mnogi ne mogu da odole tom osećaju, neshvatajući da je ovaj signal gladi najčešće lažan i da njima telo samo signalizira da nema dovoljno kalorija da doda nove masnoće masnim skladištima , ipak osećaj gladi pobeđuje svako logično razmišljanje
Sreća je što postoje namirnice za "hitno gašenje apetita" tj. daju osećaj da je stomak pun kaloričnom hranom a u suštini ove namirnice ne sadrži puno kalorija.
1. Voda - ukoliko popijete jednu čašu vode i disciplinovano sačekate 10 minuta osetiće te da je osećaj gladi skroz nestao ili je dramatično smanjen.
2. Druga strategija je da jedete zeleno povrće kao što je salata, kupus, kelj, brokuli. Pogotovo salata ima toliko malo kalorija da ih nije potrebno ni računati i može se jesti u neograničenim količinama.
3. Jedite jabuke, kada osetite glad možete da uzmete najveću moguću jabujku i pojedete je bez ikakvih posledica po dietu. U trenutcima kada osetite glad najlakše je da dohvatite kesu sa čipsom ili neke drugu grickalicu čime će te za čas uneti 1000 kalorija što je otprilike polovina vaših dnevnih kalorijskih potreba, ali teško da možete da unesete 1000 kalorija jedući jabuke. Jabuke odlično zaustavljaju glad jer su bogate biljnim vlaknima koje napune stomak i vrlo brzo preokreću stanje hormona koji kontrolišu apetit pre nego što se prejedete.
4.Banane, pre svega, sadrže balastne materije, koje regulišu varenje. Ipak, za razliku od ostalih namirica koje ih takođe sadrže (npr. musli ili orasi), bananu odlikuje nizak nivo masnoće. U 100 grama banane ima svega 0,5% masnoće, što je oko 80 puta manje nego procenat masnoće u prosečnom hamburgeru. Banana, međutim, momentalno stvara osećaj sitosti, te je idealna namirnica za držanje dijeta (prosečna banana sadrži svega 90 kalorija).
5.Prednosti žitaricama donose prvenstveno balastni sastojci i beta-gluteni kojih ima u ovsu i ječmu, a koji utiču na smanjenje holesterola. Veću količinu dijetalnih vlakana sadrži i laneno seme. Ono sadrži veliku količinu pentoza (sluzi) koja, pored povoljnijeg delovanja na organe za varenje, ima i laksativno dejstvo (protiv zatvora). Rastvorljiva dijetalna vlakna utiču na održavanje nivoa šećera u krvi i na snižavanje vrednosti holesterola.
Sojini proteini mogu da se koriste u pekarskim proizvodima radi smanjenja masnoće i povećanja sadržaja belančevina.
U svemu ovom postoji zamka, posle sat ili sat ipo telo će shvatiti da nema puno kalorija u hrani koju ste konzumirali, glad će se ponovo pojaviti ali ste je ipak odložili. Ako kombinujete odlaganje napada gladi namirnicama siromašnim kalorijama sa povećanom fizičkom aktivnošću osećaj gladi možete još više odložiti jer se fizičkom aktivnošću zalihe masnoća pretvaraju u šećer koji odlazi u krv što takođe utiče na gubitak osećaja gladi.
Naravno tokom dana će te unositi obroke propisane dietom, ove namirnice mogu da posluže samo u hitnim slučajevima da ublaže intenzivnu glad koja bi mogla da vodi prejedavanju i narušavanju diete.