Soja je potekla sa Orjenta.Tokom dinastije Čou (246 p.n.e.) soja se smatrala jednom od pet svetih biljaka i nije se koristila za ishranu. Kasnije razvojem poljoprivrede, zbog svog korena koristila se kao biljka u smeni gajenih kultura jer je vezivala azot. Tek dosta kasnije, otkrivanjem procesa fermentacije počinje da se koristi za ishranu kao tamari, soja sos, miso. Tako počinje da se širi u ostale delove orjenta, Japan i Indokinu.

Kinezi ne jedu soju za razliku od drugih leguminoza , zbog toga što soja sadrži velike količine štetnih supstanci. Prva među njima je snažni inhibitor enzima koji blokira akciju tripsina i drugih enzima potrebnih za razlaganje proteina.

Ovi antinutritijenti se ne deaktiviraju u potpunosti kuvanjem i mogu da prouzrokuju ozbiljne stomačne probleme, redukuju varenje proteina i izazovu hroničan nedostatak amino kiselina. U eksperimentima nad životinjama koje su hranjene hranom bogatom inhibitorima tripsina razvilo se uvećanje i patogeno stanje pankreasa uključujući i rak.

Soja takođe sadrži hemaglutinin, supstancu koja izaziva povišenje krvnog pritiska i zgrušavanje krvi. Tripsin inhibitori i hemaglutinin imaju snažno umirujuće dejstvo. Ove dve supstance se deaktiviraju tokom fermentacije, ipak kod nekih proizvoda kao što je tofu samo im je smanjena količina ali nisu potpuno eliminisani.

Soja je takođe bogata fitatima koji predstavljaju organsku kiselinu koja blokira apsorciju esencijalnih minerala - kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka u crevima. Fitati se ne eliminišu kuvanjem, njihova koncentracija se smanjuje tek dugim, sporim procesom fermentacije. Kada se fermentirani proizvodi soje jedu uz meso ili ribu njihovo dejstvo se značajno smanjuje, Japanci jedu tofu uz ribu. Vegeterijanci koji konzumiraju tofu kao zamenu za meso i ribu rizikuju da pate od jako izraženog nedostatka ova četiri minerala. Posledice nedostatka kalcijuma, magnezijuma i gvožđa su poznate ali nedostatak cinka nije još uvek dovoljno proučen. Cink je nazvan mineralom inteligencije jer je neophodan za optimalan razvoj i funkcionisanje mozga i nervnog sistema. Ima ulogu u sintezi proteina i formiranju kolagena, kao i u regulisanju nivoa šećera u krvi, važan je i za zdrav reproduktivni sistem. Cink je jedna od komponenti mnogobrojnih enzima i ima ulogu u imunom sistemu. Fitati pronađeni u soji sprečavaju adsorpciju cinka mnogo intenzivnije nego ostalih minerala.

Danas je rašireno gajenje soje a industrija proizvoda od soje unosan biznis jer je poslednjih 20-tak godina promovisana u svetu kao "zdrava hrana", bogata proteinima, siromašna masnoćama, bez holesterola.

Soja je često reklamirana kao efikasna hrana u sniženju nivoa holesterola, ipak testovi rađeni nad ljudima nisu dokazali ovakvo njeno dejstvo. Reklanira se i kao hrana efikasna u prevenciji raka. Antikancerogena supstanca - vrsta izoflavona - je pronađena u na klasičan način fermentiranim proizvodima od soje ali u ne fermentisanim proizvodima kao što je mleko od soje, tofu ili kuvana soja ove materije nisu zastupljene. Neki istraživači smatraju da je nagli porast obolelih od kancera jetre i pankreasa u Africi, usled uvođenja soje u ishranu stanovništva.

Soja je bogata omega 3 masnim kiselinama ali tokom pravljenja ulja iz soje koristi se visoka temperatura i pritisak kao i rastvarači kao što je heksan pa se one gube.

Fermentisani proizvodi od soje sadrže proteine, vitamine, anti-kancerogene supstance i važne masne kiseline pa se mogu smatrati kompletnim nutritijentima. Produktima od soje ipak nedostaju vitalne amino kiseline koje sadrže sumpor pa se nikada ne sme smatrati kao zamena za meso i mleko. Tvrdnja da fermentisani proizvodi od soje predstavljaju dobar izvor vitamina B12, neophodan za zdravu krv i nervni sistem, nije naučno dokazana. Soja ne obezbeđuje važne vitamine koji se rastvaraju u masnoćama -vitamin D i retinol (vitamin A), koji deluju kao katalizatori za odgovarajuću adsorpciju i korišćenje svih minerala i vitamina rastvorljivih u vodi.

Ovi "aktivatori rastvorljivi u masnoćama" su nađeni samo u nekim namirnicama životinjskog porekla kao što su meso, puter, jaja, ribe i školjke. Karotini biljnog porekla i izlaganje suncu nije dovoljno da zadovolji potreba organizma za vitamin A i D.

Samo su fermentisani proizvodi od soje bezbedni ako su proizvedeni od organski gajene soje i ako se unose uz ostale namirnice koje su uključene u Orjentalni način ishrane kao što je pirinač, morska hrana, meso i fermentisano povrće. Moderni proizvodi od soje kao što ke mleko od soje, sojino meso i mlečni proizvodi od soje mogu ako se konzumiraju kao zamena za meso da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.