U proteklih nekoliko dana u Pekingu je boravilo pet dobitnika Nobelove nagrade u oblasti nauke o životu - Luis Ignaro i Ferid Murad iz SAD, Robert Huber i Hartmut Mičel iz Nemačke i Aron Cičanover iz Izraela. Tokom boravka oni su učestvovali na forumu na kojem su sa kineskim kolegama diskutovali o nauci o životu i ljudskom zdravlju.

Dr Luis Ignaro je na tom skupu govorio o preventivi i lečenju kardiovaskularnih bolesti zdravom ishranom i fizičkim aktivnostima. On je zajedno sa doktorom Feridom Muradom otkrio specifičnu ulogu nitrogen-monoksida u kardiovaskularnom sistemu. Za to otkriće oni su 1998. godine dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju. Nedavno su ova dva nobelovca svu svoju pažnju usmerila na to kako da njihovo otkriće pretvore u "snažno oružje" protiv kardiovaskularnih bolesti koje od svih bolesti ubedljivo vode po broju obolelih i smrtnosti.

Prema objašnjenju dr Ignara, nitrogen-monoksid može da posluži kao "stražar" koji štiti organizam od kardiovaskularnih bolesti, njegov nedostatak može da izazove ne samo te bolesti, već I dijabetes i druge bolesti, dok održavanje izvesne količine nitrogen-monoksida u ljudskom organizmu može da ih preventira. "Recept" dr Ignara je:

Uzimajte što više voća i povrća, pa ćete time u vaš organizam unositi što više antioksidansa i time će biti i smanjen procenat uništavanja nitrogen-monoksida u organizmu. Pored toga, treba jesti I ribu, crnu čokoladu, piti vino i razne sokove jer i oni imaju veliku količinu antioksidansa.

Kineski akademik Ši Sjanglin je bio, kako je izjavio, duboko inspirisan Ignarovim govorom. On je ocenio da je otkrivanje specifične uloge nitrogen-monoksida u kardiovaskularnom sistemu postavilo teoretski temelj za njegovo istraživanje u oblasti nutricionizma.

Nemački naučnici Robert Huber i Hartmut Mičel su 1998. godine dobili Nobelovu nagradu za hemiju otkrivanjem trodimenzionalne strukture belančevine u reakciji fotosinteze. Prema njihovim navodima, ovaj pronalazak je od velikog značaja za proizvodnju lekova i zaštitu biljaka. Na primer, pojedini lekovi za lečenje dijabetesa su upravo proizvedeni na bazi ovog pronalaska.

Saslušavši izlaganja ovih nobelovaca, kineski naučnici su ukazali da je zahvaljujući njihovim dostignućima u oblasti nauke o životu, u poslednjih desetak godina uveliko produžen život ljudi.

Oni su naveli da je poslednjih godina kineska vlada takodje povećala ulaganja u oblasti nauke o životu i biotehnologije i u njima postigla izvesne rezultate. Govoreći o tome, član Kineske akademije nauka Džang Japing je naveo:

Poslednjih godina u velikom stepenu su povećane kreativne sposobnosti naše zemlje u oblasti nauke o životu i biotehnologije. Po broju prijavljenih patenata u biotehnološkoj oblasti, Kina je 2002. godine bila na drugom mestu medju svim zemljama u razvoju.

Istovremeno, kineski naučni krugovi takodje neprekidno produbljuje saradnju sa svetom. Kina trenutno sprovodi istraživanje u vezi sa belančevinama u ljudskoj jetri. Osim toga, kineski naučnici su u oblasti borbe protiv novonastalih zaraznih bolesti otkrili zakonomernost molekularne evolucije virusa SARS-a, što je celom svetu pružilo naučnu osnovu za profilaksu i lečenje ove bolesti.

Kina se odmah nakon SAD-a, Velike Britanije, Japana i Nemačke, pridružila u okviru medjunarodnog programa istraživanju ljudskog genoma i uspešno završila rad na sekvencioniranju njegovog jednog procenta. Prema navodima Ju Đuna koji se dugo bavi tim istraživanjem, mnoge bolesti kao što su visok krvni pritisak, dijabetes, ili, na primer, rak dojke imaju vezu sa genima. Po njegovom uverenju, ukoliko se može odrediti sled ljudskog genoma, onda će se odmah nakon rodjenja moći da utvrde rizici svake osobe od obolevanja od neke bolesti i preduzimu efikasne preventivne mere. Govoreći o tome, naveo je:

1984. godine je bilo potrebno 3 milijarde dolara za odredjivanje sleda ljudskog genoma, 2004. godine 30 miliona, dok je ove godine to koštalo svega milion i po dolara. Naš cilj je da u narednih nekoliko godina ove troškove smanjimo na hiljadu dolara.

Prema navodima američkog profesora Ernesta Butlera koji je takodje prisustvovao ovom forumu, stanovnici SAD i pojedinih evropskih zemalja već imaju mogućnost da utvrde svoj sled genoma. Po oceni Butlera, i u Kini će u narednih pet do deset godina postojati mogućnost za dobijanje takve usluge.