Sve više ljudi (delimični zbog velikog brioja sati provedenih pored ekrana što kompjuterskog što televizijskog) ima probleme sa vidom. Ljudi koji imaju problem sa vidom imaju dve opcije da nose naočare ili kontaktna sočiva.

Naočari poboljšavaju mnoge problema sa vidom. Kratkovidost- myopia, problemi da se vide udaljeni predmeti; dalekovitost, problemi da se vide predmeti u blizini, astigmatizam zamagljen vid usled nepravilnog oblika dužice. Naočare poboljšavaju vid menjajući fokus u dužici i sočivima.

Kontaktna sočiva se nose direktno na dužici oka probleme sa vidom koriguje povećavajući ili smanjujući fokus dužice i očnih sočiva.

Obe ove opcije nisu idealne, naočare ne iritiraju oči ali su kabaste i često neodgovarajuće tokom npr. tuširanja, u gimnastičkoj sali, tokom plivajna...

Ljudi često nose kontaktna sočiva zato što ne vole kako izgledaju sa naočarima, za razliku od naočara kontaktna sočiva ne spadaju, ne poprska ih kiša i ne magle se. Kontaktna sociva imaju niz prednosti u odnosu na naocare: njima se postiže bolja oštrina vida (i do 30 odsto u odnosu na korekciju naocarima), šire vidno polje, maksimalna korekcija na oba oka bez obzira na razliku u dioptriji, bolji estetski izgled.

Kod kratkovidosti (myopia) sočiva- koriguju vid povećanim uveličanjem i poboljšanim poljem vida sa strane.

Astigmatizam je često stanje najčešće vezan za rožnjaču, prozirni deo oka koji prvi prelama zrake svetla koje ulaze u oko i donose slike sveta kojeg gledamo. Rožnjača promatrana sa strane ima oblik polulopte, koja ne mora uvek da bude isto zakrivljena u svim meridijanima. Različita zakrivljenost meridijana, uzrokuje različito prelamanje zraka svetla tako da se u oku stvara više žiža ili tačaka. Kod astigmatizma čvrsta sočiva bolje pomažu nego naočari.

Loše strane

Kontaktna sočiva moraju da se izvade iz oka pred spavanje a onda je neophodno pažljivio čišćenje i dezinfekcija između svakog nošenja što zahtava nekoliko različitih rastvora i kutijicu za skladištenje.

Sočiva ne štite od povreda oka ni protiv prašine i prljavštine, čak prašnjava i prljava sredina može da učini sočiva ne odgovarajućim.

Danas postoje dva glavna tipa kontaktnih sočiva: meka i čvrsta kontaktna sočiva.

Meka kontaktna sočiva su napravljena od hidrofilne plastike. Apsorbuju tečnost pa ostaju vlažna i prilagođavaju se dobro dužici. Veća su od dužice (12-14mm) sa traju 12 do 18 meseci. Veoma su udobna za nošenje ali su često uzrok infekcije i alergijskih reakcija a vid može da bude manje jasan nego kod naočara ili čvrstih sočiva. Lakše ih je oštetiti i teže se održavaju, ne mogu sasvim dobro da koriguju astigmatizam.

Čvrsta sočiva se prave od čvrste, slabo elastične plastike koja omogućava da kiseonik dospe do dužice ali ne apsorbuju vodu, manjih su dimenzija od dužuce (8-10mm). Lakše ih je održavati od mekih sočiva. Prednosti - dobro propuštaju kiseonik što održava zdravlje dužice i ređe su infekcije oka i alergijske reakcije nego kod mekih. Potpuno mogu da koriguju astigmatizam. Mane - u početku nisu sasvim konforne, potreban je period adaptacije kako ne bi stvarali osećaj nelagodnosti. Lako ispadaju iz oka i nisu odgovarajuće za prašnjave uslove.

Meka ili tvrda sočiva mogu da izazovu komplikacije vezane za samo nošenje sočiva, zbog rastvora koji se koristi ili zbog stanja u kome se oko nalazi koje može da se pogorša. Komplikacije mogu da budu infekcija, alergijski ili toksični konjuktivitis, oštećenje dužice kao što su abrazija, infekcija, uvećanje krvnih sudova, suzenje.

Ukoliko se pojave simptomi kao što su bol, crvenilo pogoršanje vida treba odmah da se obratite vašem očnom lekaru.