Lao Zi je utemeljio Doizam, a drugi mislilac Džuang Zi ga je razvio tako da je Doizam imao važno mesto u istoriji drevne kineske filozofske misli ostavio duboki uticaj na kinesku kulturu. U današnjem programu upoznaću vas sa tim poznatim kineskim filozofom Džuang Zijem.
Prezime Džuang Zija je Džou. Živeo je u Periodu zaraćenih država u 4. veku pre naše ere kada su razne kraljevine iz godine u godinu pokretale ratove što je stvorilo veliki prostor za učenjake. Mnogi od njih su propagirali svoja politička mišljenja u raznim kraljevinama. Ukoliko bi ona naišla na priznanje kraljeva, dešavalo se da su jednog dana bili obični građani, a sutradan postajali visoki funkcioneri. U takvoj situaciji, Džang Zi je imao drugačiji ideal I životni stav.
On je pročitao veliki broj knjiga I bio je svestrano talentovan. Zahvaljujući tim talentima mogao je da postane visoki funkcioner. Medjutim, njegova su interesovanja bila sasvim drugačija - imao je slobodan duh. Jednog dana, Džuang Zi je otišao u kraljevinu Vei da se sastane sa njenim premijerom Hui Šijem. Verujući da je došao da mu otme funkciju, Hui Ši je poslao vojnike da ga uhapse. Kad je Džuang Zi video Hui Šija, ispričao je mu ovu priču: Jedna velika ptica je letela od Južnog do Severnog mora, odmarala se samo na feniksovom drvetu, jela samo plod bambusa I pila samo slatku vodu. Orao je uhvatio miša, a kada ga je ta velika ptica nadletela, uplašio se da će mu oteti plen I počeo je da viče prema nebu. Poruka Džuang Zija Hui Šiju je bila da su autoritet I politički položaj kao mrtav miš I da čovek mora da teži ka slobodnom duhu.
Kao što smo naveli, Džuang Zi je sledio filozofske ideje Lao Zija I njegovog Doizama. On je smatrao da je Dao osnov celog svemira. Pažljivo je posmatrao prirodne promene, odnose među ljudima i na osnovu svojih zapažanja dao moralnim principima novi sadržaj. Prema njegovom mišljenju, nijedno biće u svemiru ne postoji izolovano i svako od njih može da se promeni iz jednog u drugo. Prema predanjima, jedan prijatelj je došao da ga poseti posle smrti njegove supruge i zatekao ga kako peva. Veoma ljut pitao ga je kako može da peva, a Džuang Zi mu je odgovorio: Smrt čoveka je, kao kad leto sledi proleće i zima sledi jesen, prirodno pravilo. Ako plačem, zar to ne znači da ne znam sudbinu i prirodu. Zato ne plačem, već pevam.
Džuang Zi nije bio zadovoljan stanjem u društvu i nadao se da je moguće upostaviti novi društveni poredak. Njegov ideal je bio da se čovečanstvo vrati drevnom rodovskom društvu i da ljudi žive slobodno bez ikakvih težnji. Medjutim, tadašnje kraljevine su neprestano pokretale ratove, a njegove ideje su tretirane kao besmislene. I pored toga što nije bio prihvaćen u tadašnje vreme, Džuang Zi je stvorio svoj sopstveni duhovni svet.
On je često živim i humorističkim pričama objašnjavao svoje filozofske stavove. Njegova knjiga koju je naslovio po svom imenu sastoji se iz 33 dela i ima visoku literarnu vrednost. U njoj je Dužang Zi obrazložio osnovna polazišta Doizma i zato ona zauzima veoma važno mesto u njegovom razvoju.
Od 3. veka, ljudi su počeli da smatraju ideologiju Džuang Zija veoma naprednom, a učenjaci sledećih generaciju su počeli da proučavaju njegove ideje bazirane na čovečnosti što je prijemčiv duhovni svet. Nesumljivo je da su u drevnoj Kini, tokom društvenih previranja, Doizam i ideje Džuang Zija imali značajno mesto u duhovnoj sferi.
