Sredinom 17-og veka, car Kangsi, koji je tada imao samo osam godina, stupio je na presto Kine. Na dužnosti je bio 61 godinu, i u tom periodu je pobedio secesionističke snage u domovini, borio se protiv agresora iz inostranstva, a takodje je razvijao privredu. Svojim naporima i zalaganjem stvorio je jedan od zlatnih perioda u istoriji kineskog feudalizma. U našoj današnjoj emisiji upoznaćemo vas sa carem Kangsi iz dinastije Ćing, jednim od najuspešnijih careva u Kini.
1661. godine preminuo je 26-godišnji car Šundži, otac Kangsija, pa je osmogodišnje dete Kangsi morao tako rano stupiti na presto. Zbog godina i nerazumevanja politike, vlast je bila pod nadzorom zvaničnika Aobaj i drugih. Aobaja su zvali " hajduk", zbog odsečnosti i borilačkih veština kojima je odlično baratao. Tokom godina, oko sebe je okupio mnoge zvaničnike i postajao sve snažniji. Kada je bilo vreme da vlast u potpunosti preda Kangsiju, koji je već imao četrnaest godina, Aobaj se usprotivio i prisilio mladića Kangsija da ubije zvaničnike koji su tražili da on preuzme vlast. U srcu mladića počela je da se rađa mržnja. Na izgled sve je bilo kao i pre, samo što je Kansi u potaji odabrao grupu čuvara koji su ga dve godine učili borilačkim veštinama. Jednog dana, Aobaj je bez pratnje došao u Zabranjeni grad, i čuvari su ga neočekivano uhvatili. Kangsi je odmah objavio zločine Aobaja, kaznio sve njegove saradnike i preuzeo vlast.
Na samom početku vladavine Kangsija situacija u zemlji je bila veoma teška. Mnogi su zvaničnici i intelektualci, poštovaoci tradicionalne kineske kulture, bili protivnici vlasti Ćinga,jer su pripadnici nacionalne manjine Man.Teškoće su predstavljali i neprijatelji spolja,a iznutra je bilo mnogo protivnika Kangsija. Kada je on imao 16 godina i počeo sam da uredjuje državne poslove, od osnivanja dinastije Ćing prošlo je samo za 25 godina.
Vu Sangui, general prethodne dinastije, predao se vlastima dinastije Ćing i stoga je dobio vojnu upravu nad važnim područjem jugo-zapadne Kine. I na drugim mestima takodje su bili generali iz prethodne dinastije, koji su bili velika pretnja Ćingu. Car Kangsi je ratovao sa njima, a istovremeno i im činio i mnoge ustupke. Za osam godina, dvadesetogodišnji Kangsi je pobedio sve one koji su bili puni iskustva i u politici i u ratovima.
Pobedivši vojne generale, Kangsija je čekala borba sa naslednicima prethodne dinastije koji su bili izbegli na Tajvan i neprekidno se protivili Ćingu. Nakon te pobede, usledila je pobeda nad ruskom vojskom na severu, koja je bila zauzela kinesku teritoriju skoro deset godina. Dve strane su povodom toga potpisale „Sporazum Nibuču", i to je jedini sporazum koji je potpisan na principima ravnopravnosti u skorijoj kineskoj istoriji. Car Kangsi je tri puta vodio vojne trupe u rat, takodje je pobedio secesionističke snage na granici severa i zapada. Svojim hrabrošću i umešnošću očuvao je kinesku teritoriju i integritet, formirao je osnovu nove, velike i bogate zemlje.
Ratujući, Kangsi nije zaboravio da razvija privredu i poljoprivredu. Tokom njegove vladavine, stanivnici su bili srećni, a država je bila snažna i bogata, zato se ovih 60 godina i zove «doba procvata Kangsija».
Kangsi je bio vredan car, a istovremeno je uspevao da uči književnost, politiku, matematiku,religiju i drugo.Bio je čovek kojega je mnogo toga interesovalo, ali koji je, tokom svog šezdesetogodišnjeg mandanta, skoro svaki dan rešavao državne poslove. To je razlog zašto je Kangsi od neukog deteta dospeo do jednog od najuspešnijih careva u Kini.
