U kineskoj feudalnoj istoriji postojao je veoma strog sistem za sticanje zvanja činovnika, koji se zvao «keju». Za vladu je bilo od velike koristi da izabere odgovarajuće činovnike. Vremenom je taj sistem postao standardizovan i jedina stvar koja je interesovala intelektualce bila je polaganje ispita i dobijanje zvanja visokog činovnika. Književnik Vu Đingzi, koji je živeo u 18. veku naše ere, u svojim delima je kritikovao ovaj sistem, a o tome ćemo vam pričati u narednih nekoliko minuta.

Vu Đingzi je rodjen 1701. godine u činovničkoj porodici. Bio je veoma inteligentan, i u detinjstvu je sa ocem putovao širom Kine. Medjutim, kada je napunio 23. godine umre mu otac. Iako inteligentan, nije znao kako da zaradi novac, i ubrzo je potrošio sve što mu je otac ostavio. Sa 33 godine živeo je veoma mukotrpno. Želeo je da položi ispit «keju» i da dobije zvanje zvaničnika, kako bi nastavio porodičnu tradiciju. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja, shvatio je pokvarenost političkih krugova, i počeo da mrzi bogatstvo. U glavi je osmišljavao delo koje će kasnije izrasti u roman  „Nezvanična istorija učenjaka".

Vu Đingzi je deset godina pisao satirični roman „Nezvanična istorija učenjaka". On je odsečnim rečima kritikovao trulost duhovnog sistema «keju» i njegov negativni uticaj na tadašnje intelektualce. Predstavio je niz likova na koje je negativno uticao sistem «keju», medju kojima su pedantni intelektualci, činovnici prevaranti, kao i dobrodušni ljudi. Jedna priča govori o sledećem:

Učenik Fanđin, malo stariji od svojih kolega, danonoćno je čitao knjige, i ništa ga drugo nije interesovalo. Na žalost, nije bio toliko srećan i uspešan, i nekoliko puta nije uspeo da položi ispit «keju». Stoga nije bio omiljen u društvu. Čak ga je i tast ponižavao pred drugima. Jednog dana, Fanđin je pokušao još jednom, ovaj put tajno, i uspešno je položio. Kad su mu saopštili ovu radosnu vest on nije odmah poverovao. Ali kada je stigao kući i svojim očima ugledao potvrdu o položenom ispitu, Fanđin je pao u nesvest. Kad se osvestio, bio je već poludeo.

U romanu „Nezvanična istorija učenjaka" postoji mnogo sličnih priča. Učenici su marljivo učili samo radi polaganja ispita «keju» i dobijanja zvanja činovnika. Ali odmah nakon što bi ostvarili svoj san, počeli bi terorisati stanovništvo. Autor Vu Đingzi je živopisnim rečima kritikovao loš uticaj sistema «keju» na intelektualce i na celo društvo.

Roman „Nezvanična istorija učenjaka" ima poseban značaj u istoriji kineske književnosti, jer je satiričnim stilom opisan stvarni život. Svaka priča ima svoje glavne likove. Priče su istovremeno i nezavisne i povezane.  Može se reći da je književnik Vu Đingzi majstor satiričnog dela kao Balzak u Francuskoj ili Servantes u Španiji. Vu Đingzi je završio ovaj svoj roman sa 50 godina, a umro je nakon četiri godine.